Kolaps koji bi usledio na državnom nivou bi vodio ka cepanju zemlje, dok bi entitet Republika Srpska, koja već godinama zagovara otcepljenje, bila jedina funkcionalna vlada unutar države, kojoj ne bi preostalo ništa drugo nego da pokuša da se odvoji od Sarajeva, navodi se u analizi.
Takav bi razvoj događaja mogao ponukati Hrvate „da krenu svojim putem“, navodi se u analizi američkog instituta, prenosi zagrebački „Večernji list“ u izdanju za BiH.
Stoga se, dodaje se u analizi, zagovara novi, „osveženi postdejtonski pristup“ američke administracije u BiH.
Kao prioritetan zadatak navode potrebu da Trampova administracija, zajedno s evropskim saveznicima, „prisili Sarajevo da se pridržava odluke Ustavnog suda o izmeni Izbornog zakona“.
Zagovara se i okončanje lažnog međunarodnog protektorata u BiH, uključujući uklanjanje stranih sudija iz Ustavnog suda BiH.
Ističe se i neodrživost ustrojstva države od tri naroda i dva entiteta, te ističu prednosti koje bi stabilnosti zemlje donelo uspostavljanje tri nacionalna entiteta kao dugoročno rešenje za stabilnost BiH.
„Dok se svet fokusira na nasilje širom Bliskog istoka, opasna kriza se odvija unutar Evrope. BiH, zemlja koja je jednom služila kao primer međunarodne intervencije i rekonstrukcije, danas je neuspela država. Zemlja je poslednjih deset godina u procesu raspada i konstantnom političkom previranju“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da usled neprekidne političke i ekonomske disfunkcije, sigurnosne pretnje pojačane radikalnim islamom, manjkom evropskog i američkog interesa i razdornim stranim uticajem Rusije i Turske, budućnost BiH izgleda sumorno.
„Zajedno, te činjenice doprinose krizi koja preti vraćanju nasilja iz devedesetih godina prošlog veka na Balkanu“, stoji u analizi američkog instituta.
Kako se navodi, uprkos početnom uspehu, struktura Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine ne može da reši fundamentalne probleme koji su uzrokovali krizu u BiH. Katalizator trenutne krize IST vidi upravo u Izbornom zakonu BiH.
„Samo novi i transatlantski diplomatski pristup SAD koji će zameniti zastareli Dejtonski sporazum s novom ustavnom osnovom može suzbiti političku fragmentaciju zemlje i regije. Neposredan katalizator trenutne krize u zemlji se fokusira na opšte izbore iduće godine. Ustavni sud BiH je proglasio neustavnim kontroverzni izborni zakon u Federaciji BiH, koji podrazumeva da većinski bošnjački narod u Federaciji može da bira hrvatske predstavnike u Dom naroda, samim tim oduzimajući im njihovo biračko pravo“, ističe se u američkoj analizi.
Tanjug
