Ako je suditi prema mišljenju osam članica Evropske unije, StratKom, inače kancelarija EU osnovana pre dve godine kako bi se borila protiv „ruske propagande“, ne radi svoj posao.
Naime, Hrvatska, Češka, Švedska, Litvanija, Letonija, Poljska, Rumunija i Velika Britanija, poslale su pismo visokoj predstavnici za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federiki Mogerini, u kome se zahteva jačanje kapaciteta ove kancelarije, piše „EU obzerver“, a prenosi hrvatski „Jutarnji list“.
U pismu se traži da punim kapacitetom počnu sa radom i dve nove filijale EU StratKoma — Jug i Zapadni Balkan, kao i veće finansiranje kako bi moglo da se ulaže u inovativne tehnologije.
Grupa zemalja koja je poslala pismo pripada istaknutom antiruskom bloku, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević, na čelu sa Poljskom i baltičkim državama, dok se Velika Britanija ne protivi samo uticaju Rusije u EU, već i njenom uticaju u Evropi uopšte.
Pismo i nastojanje da se ojača antiruski blok u EU Milivojević vidi u tome što unutar Unije, kako kaže, jačaju snage koje se protive daljem održavanju sankcija prema Rusiji.
Političke snage posle izbora u Češkoj (Češka je potpisnica pisma, ali radi se o sadašnjoj vladi, dok nova još nije formirana) i Austriji, ali i privredni krugovi u Nemačkoj, Francuskoj i na jugu Evrope više ne vide svrhu sankcija i ekonomskih gubitaka koje te sankcije proizvode, kaže on. Zato se nastoji da se antiruski blok u Uniji ojača.
„Ne radi se o Rusiji kao Rusiji, nego se radi i o Centralnoj Aziji, o pacifičkom prostoru, zato što te sankcije sprečavaju dalji stabilniji ekonomski razvoj EU. To je u pitanju“, kaže Milivojević.
„Radi se o strateškim pitanjima, i u tome vidim ove pokušaje i ove aktivnosti. Dakle, propaganda je samo paravan za suštinu, a suština je u političkom nadmetanju i nastojanju tvrdog jezgra na Zapadu, na čelu sa američkom administracijom, i tom antiruskom grupacijom na čelu sa baltičkim republikama, Poljskom i Velikom Britanijom, da se i dalje drži visoka tenzija i da se vrši otpor prema onim strukturama koje se protive daljim konfrontacijama u Evropi i na globalnom planu na relaciji Rusija—EU“, objašnjava on.
Kampanja protiv gasovoda „Severni tok 2“ i cela priča oko energetike najbolji je pokazatelj kako se određeni broj zemalja-članica Unije protivi bilo kakvom otopljavanju odnosa sa Rusijom.
U strateškom smislu, za je EU ključna saradnja sa Rusijom, i na ekonomskom i na političkom planu, imajući u vidu da se bliskoistočni čvor lagano raspliće i da rusko-turska saradnja jača, što ne ide u prilog antiruskom projektu, koji trebalo da Rusiju potpuno izoluje, kaže Milivojević.
Za Sergeja Krivošejeva, direktora moskovskog analitičkog centra „Vimpel“, želja osam članica EU da se prošire aktivnosti na suzbijanju „ruske propagande“ su dobre vesti.
„To je najbolji dokaz da ruski mediji, na primer RT i Sputnjik, rade veoma efikasno, da oni nude zapadnim gledaocima alternativni stav, realni pogled na stvari i istinite činjenice. Ove zemlje ne bi paničile da nisu izgubile medijsku bitku. Zapadni medijski konzumenti shvataju da su ruski mediji objektivniji od domaćih, i to pre svega zabrinjava bivše socijalističke zemlje, u kojima starije generacije, uprkos popularnim teorijama, i dalje gaje simpatije prema SSSR-u i nisu nasele na priče o ’lošoj Rusiji‘“, kaže Krivošejev.
U celoj priči, Milivojević, kako kaže, prepoznaje i trag Vašingtona. Pismo su Mogerinijevoj poslale vlade koje su naglašeno proameričke.
„Moj je utisak da iza cele ove akcije stoji i Vašington; aktivira svoj lobi u funkciji nadmetanja sa Rusijom i sprečavanja Rusije da se revitalizuje u svakom pogledu, imajući u vidu i ovo što se događa u Evropi i kakva su kretanja koja nisu u funkciji američkog interesa“, naglašava Milivojević.
