Tokom bombardovanja Libije, Hamidi je izgubio suprugu koja je bila u drugom stanju, dva sina, tetku, bratanicu… Ukupno 13 članova porodice.
Prema njegovim rečima, do raketnog napada je došlo nekoliko nedelja nakon što je njegov otac razgovarao telefonom sa aktuelnim predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem.
„U maju 2011. godine Sarkozi je ponudio mom ocu da napusti Libiju. Bilo je rečeno da ga čeka avion, koji će ga zajedno sa porodicom prebaciti iz Maroka u Pariz. Ali otac je odgovorio Sarkoziju da tokom revolucije, nakon koje je na vlast došao Gadafi, on nije bio plaćenik, nego učesnik, da je branio svoju zemlju od osvajača i da neće da bude izdajnik. Kao rezultat, prvo su bombardovali njegovu kancelariju u Tripoliju, a kasnije i kuću“.
Hamidi ističe da je njegov otac imao veliki uticaj u libijskom društvu, i da su plemena poštovala njegov stav.
„Siguran sam da su agenti NATO-a predali predsedniku Francuske i emiru Katara sve podatke o njemu, nakon čega je njegova sudbina bila rešena. Vodeću ulogu u ovoj medijskoj kampanji imala je televizija Al Džazira, koja je širila glasine i lažne informacije o mom ocu“.
Prema Hamidijevim rečima, niko od članova njegove porodice nije napustio zemlju, jer nisu ni mogli da zamisle da će neko bombardovati kuću punu žena i dece.
„Rat u Libiji nije bio legalan. Prema važećem ustavu UN, u ovakvim situacijama se na zemlju vrši ekonomski i diplomatski pritisak, i tek onda se koristi sila, ako članovi SB UN zajedno sa generalnim sekretarom ove organizacije usvoje odgovarajući plan. Ali to nije bilo urađeno, i Francuska je samoinicijativno napala Libiju. Osim toga, za razliku od drugih konflikata u Africi, ovog puta nije formirana komisija koja bi trebalo da ustanovi činjenice. Političari su donosili odluke na osnovu lažnih podataka koje je plasirala televizija Al Džazira“, ističe on.
Kada je reč o ciljevima Francuske, Hamidi smatra da je Afrički savez, koji je formirala Libija, ugrozio ekonomske interese Pariza na ovom kontinentu.
„Osim toga, Sarkozi je želeo da uništi sve dokaze o tome da je pare za predsedničku kampanju dobio u Libiji“.
Sagovornik Sputnjika je tužio NATO u julu 2011. godine u Belgiji. Prvo sudsko zasedanje je održano u septembru 2012. Tokom zasedanja se raspravljalo o pruženim dokazima i o zahtevu da se NATO-u ukine imunitet. Međutim, Sud je odbio tužbu jer podnosilac nije građanin evropske zemlje. Hamidi se žalio na ovu odluku Kasacionom sudu u januaru 2013, ali zasedanje ovog suda, koje je bilo zakazano za 12. oktobar ove godine, odloženo je za 30. novembar.
„Nijedna zemlja ili vladina organizacija nam ne pruža pomoć. Jedino što imamo su simpatije određenih aktivista iz različitih zemalja. Ali nadamo se da ćemo dobiti međunarodnu podršku, kada je reč o tužbi protiv NATO-a, jer je Alijansa uništila našu zemlju“, zaključuje Hamidi.
