Dil zaliven krvlju: Kako je traženi terorista postao blizak prijatelj NATO-a, Amerike i EU

Hekmatjar se godinama nalazio na spiskovima terorista za kojima je raspisana međunarodna poternica, ali od maja, kada se vratio u Kabul, on je postao rado viđen gost na sastancima sa visoko rangiranim diplomatama SAD, zemalja EU i NATO-a.

Ratni zločini za koje je Hekmatjar optuživan oprošteni su mu kada je sklopljen mirovni dogovor s Vladom Avganistana, a on danas tvrdi da jedini može da ujedini Avganistance. Na pitanje o odgovornosti za zločine, među kojima su granatiranje civila, organizovanje atentata i nestanaka političkih protivnika, on ih lakonski odbacuje kao „laži“.

Hekmatjar je danas lider stranke Hezb el islami, jedne od najjačih u državi, sa snažnom podrškom u biračkom telu.

U Avganistanu je dugo važio za heroja. Tokom 1980-ih, od SAD je dobio više pomoći tokom borbe protiv SSSR-a nego ijedan drugi mudžahedin, a među Avganistancima je važio za vođu pokreta otpora, piše „Gardijan“.

Međutim, tokom rata u Avganistanu, Hekmatjar je optuživan za nekontrolisano bombardovanje Kabula, a njegove pristalice za upravljanje logorima za mučenje i organizovanje napada kiselinom na žene.

On se kasnije okrenuo protiv svojih američkih zaštitnika, kada je podržavao i organizovao napade na američke vojnike i civile u Avganistanu. Sam je tvrdio da je pomogao Osami bin Ladenu da 2001. godine pobegne u planine Tora Bora. On i danas održava kontakte s talibanima.

„Njihovi stavovi su se promenili. Talibani sada više žele mir. Trebalo bi da raširimo ruke i prihvatimo pregovore, i trebalo bi da prihvatimo njihove razumne uslove“, rekao je on.

Kao deo mirovnog sporazuma, Ujedinjene nacije su skinule Hekmatjara s liste osoba na koje se odnose sankcije, a EU se obavezala da donira tri miliona evra za primenu sporazuma.

„Hjuman rajts voč“ je sporazum ocenio kao „uvredu za žrtve stravičnih zločina“, čime se u Avganistanu stvara „kultura nekažnjivosti“, uz punu podršku vlade i stranih donatora.