On je ocenio da bi u trenutnom formatu nabavka gasa od Moskve bila „rizičan i neodgovoran“ potez, ali je dodao — „nikad ne reci nikad“.
„Moramo da shvatimo da je jedino mesto gde je sir besplatan — mišolovka. Naše dosadašnje iskustvo govori da su nas uvek vezivali privlačnim uslovima i tako rešavali sopstvene probleme“, odgovorio je on na pitanje novinara da li bi bilo logično da se Ukrajina makar delimično vrati na kupovinu gasa od Rusije.
Sve zavisi od Rusije i Evrope
Sergej Pravosudov, direktor ruskog Instituta za nacionalnu energetiku, smatra da su šanse da ideja vlasti u Kijevu urodi plodom veoma male.
„Gde će se meriti količine gasa ne zavisi od ukrajinske strane, nego je to definisano ugovorima između ’Gasproma‘ i evropskih kompanija. U ovoj situaciji Ukrajina je samo zemlja-tranziter. Teorijski gledano, ona može da obavesti o svojim zahtevima Rusiju i evropske zemlje, ali to verovatno neće imati nikakav efekat, jer Ukrajina nema nikakve veze sa ovim ugovorima“, kaže Pravosudov, i nastavlja:
„Kijev je više puta izjavljivao da želi da pređe na takav model, ali evropske kompanije nikada nisu izašle Ukrajini u susret, zato što sada odgovornost za gas koji pređe preko teritorije Ukrajine snosi ’Gasprom‘. A ako se merenje gasa bude računalo na istočnoj granici, odgovornost za prebacivanje gasa snosiće Evropa, što evropske zemlje ne žele — stoga će izjave ukrajinskih zvaničnika opet biti pucanj u prazno“, naglašava sagovornik Sputnjika.
Promene nakon 2019. godine
Podsetimo, Ukrajina ne kupuje ruski gas od novembra 2015. godine, a 2016. ta zemlja prvi put nije koristila gas iz Rusije tokom priprema za grejnu sezonu — iz skladišta je „vukla“ samo gorivo kupljeno reversom iz Evrope.
Predsednik te zemlje Petro Porošenko prošlog meseca je izjavio da organizaciju tranzita ruskog gasa treba promeniti nakon 2019. godine, kada istekne postojeći ugovor i predložio da Evropa više ne kupuje gas na zapadnoj granici Ukrajine, već na istočnoj.
Moskva: neopravdani zahtevi
Andrej Nikončuk, sa ukrajinskog Instituta za analize i politički menadžment, kaže da vlasti u Kijevu ovime pokušavaju da na sve načine krivicu za eventualne propuste i malverzacije s isporukama svale na nekog drugog.
„Ukrajina bi da prebaci odgovornost za nestanak određenih količina gasa i druge rizike, koji se pojavljuju tokom prebacivanja ruskog gasa potrošačima u Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj, na Evropu. Ova ideja se pojavila pre dve-tri godine, ali ta čitava situacija ne zavisi od Ukrajine, nego pre svega od stava Moskve i zapadnih prestonica. One će donositi odluke uzimajući u obzir pre svega sopstvene interese, ali i situaciju oko ’Severnih tokova‘ i ’Turskog toka‘“, kaže Nikončuk.
Ministarstvo energetike Rusije je nakon što je proučilo najnovije informacije saopštilo da su tražene promene u organizaciji tranzita gasa ka Evropskoj uniji „neopravdane“.
„Gasprom“ je, s druge strane, poručio da pitanje merenja količina gasa ne treba rešavati sa Ukrajinom, već s evropskim kupcima.
„Vladimir Kistion nije u pravu, jer se merenje količine gasa vrši i na zapadnoj i na istočnoj granici Ukrajine“, rekao je zvanični predstavnik te kompanije Sergej Kuprjanov.
On je dodao da ukrajinski vicepremijer verovatno i nije mislio na tačku merenja, već na tačku isporuke gasa evropskim kupcima.
