Prema rečima prof. dr Darka Tanaskovića, ambasadora Srbije pri Organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu, odluka SAD da izađu iz Uneska je svakako bila neočekivana u trenutku u kojem je saopštena, ali ne i iznenađujuća za bolje poznavaoce prilika u Unesku i odnose SAD prema ovoj organizaciji.
„Ova odluka je odraz ukupnog američkog stava prema multilateralizmu, a taj stav se sada drastično odražava i u izlaženju američke administracije, odnosno izvođenju SAD iz nekih drugih međunarodnih organizacija, konvencija i sporazuma. Tokom prethodnog perioda postojalo je veliko podozrenje prema Unesku, naročito u američkom Kongresu, ali su Stejt department, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova i vlada u užem smislu, uvek uspevali da objasne kako bi Amerika trebalo da ostane u Unesku. Sada je dolaskom predsednika Trampa taj jaz i izvestan raskorak između Kongresa i administracije u Vašingtonu smanjen i ova se odluka na neki način mogla očekivati zato što SAD imaju više problema sa Uneskom, kako to i sami kažu“, objašnjava Tanasković.
On podseća da je Vašington kao glavne razloge napuštanja ove organizacije UN naveo potrebu za temeljnom reformom UN, pa samim tim i Uneska, finansijski momenat, ali i antiizraelsku politiku organizacije.
„Iako razlozi koje SAD navode za izlazak iz Uneska nisu za potcenjivanje, mislim da je zapravo to odraz ukupnog američkog stava prema mutilateralizmu. Taj njihov stav nikada nije bez ostatka opredeljen u smislu ravnopravne saradnje sa svim nacijama sveta u rešavanju ključnih problema čovečanstva i naravno, ukoliko SAD ne mogu da kroz međunarodne organizacije ostvare ono što smatraju da je njihov državno-nacionalni interes i prioritet, one onda izgleda gube interes da budu u tim organizacijama“, smatra Tanasković.
Kako kaže, bez obzira na to kakav stav neko može da ima prema ukupnoj politici SAD ili prema ovom konkretnom koraku vašingtonske administracije, nema nikakve sumnje da je to udarac za Unesko i za ceo međunarodni poredak.
„Taj potez svedoči da sistem međunarodnih organizacija ne funkcioniše i ne može da funkcioniše kako treba, jer ukoliko jedna od najsnažnijih i najmoćnijih zemalja sveta odluči da ne učestvuje u jednoj od najznačajnijih međunarodnih organizacija, a posebno onoj koja se bavi naukom, umetnošću i kulturom, to je jasan signal da u tom segmentu međunarodni sistem ne funkcioniše dobro, pa samim tim ne može da funkcioniše ni Unesko“, napominje Tanasković.
Ambasador ipak veruje da se izlazak SAD neće neposredno odraziti na delovanje Uneska.
„Ako izuzmemo Izrael, koji je takođe najavio ali posle malo i relativizovao tu svoju najavu napuštanja Uneska zajedno sa SAD, sve ostale članice Uneska su opredeljene da nastave da rade predano u okviru organizacije na osnovu njenog mandata i statuta. U tom smislu neće biti neposrednog odraza ove odluke, tim pre što SAD od 2011. godine ne plaćaju članarinu, ne mogu da glasaju, ali su prisutne, aktivne, naročito u okviru međunarodnih konvencija koje su vezane za Unesko. One će u svakom slučaju nastaviti da deluju u okviru tih međunarodnih konvencija, biće prisutne i kasnije kao posmatrač ako to bude njihova odluka. Nema nikakve sumnje da će SAD ostvarivati svoj uticaj na Unesko, jer bi bilo naivno pretpostavljati da će ovom odlukom o povlačenju prestati američki uticaj u radu Uneska, s obzirom na to da SAD imaju mnogo saveznika, mnogo država koje slede njihov pogled na svet i njihovu politiku, tako da će se na određen način nastaviti američko prisustvo“, kaže ambasador Srbije pri Unesku.
Kada je reč o naporima takozvane države Kosovo da postane član ovog važnog tela UN, Tanasković kaže da formalni izlazak SAD iz Uneska ne može da bude nešto pozitivno za pokušaje Prištine da, kako oni kažu, „osvoje“ ovu međunarodnu organizaciju. To međutim, dodaje ambasador, nije presudno.
„SAD ni prilikom prethodnog podnošenja zahteva Kosova za članstvo 2015. godine nisu imale pravo glasa u Generalnoj skupštini, ali su bile veoma angažovane u lobiranju za Kosovo. Ukoliko Priština i oni koji je u međunarodnoj zajednici podržavaju i umnogome utiču na političke odluke u Prištini procene da ponovo treba da obnove zahtev, nema sumnje da će SAD opet podržavati takav zahtev, bez obzira na to što prema Unesku imaju, najblaže rečeno, sumnjičav i ignorantski odnos. Međutim, mislim da je novi kvalitet u čitavoj situaciji to što se sve šire počinje shvatati da bi primanje Kosova u Unesko bila odluka koja bi bila višestruko štetna za samu organizaciju, i na tom planu smatram da se situacija menja. Verujem da će čak i oni koji nikada deklarativno neće odstupiti od podrške tzv. Kosovu, jer je to kontinuitet njihove politike i oni se ne mogu u tom smislu vraćati unazad, biti mnogo oprezniji u pogledu konkretnih koraka u vezi sa međunarodnom afirmacijom takozvane države Kosovo“, zaključuje Tanasković.
