Čaga najčešće raste na brezi i nalik je nagoreloj kori drveta punoj brazda i izbočina. Zapravo, čaga je tumor na drvetu, ali je za čoveka upravo lek protiv raka. Raste u šumama širom severne i istočne Evrope, Severne Amerike, Rusije i Koreje isisavajući sve hranljive sastojke i na kraju dovodi do potpunog sušenja samog stabla. Boreći za opstanak, drvo koje je napala čaga luči različite materije, kojim se zapravo ova gljiva-parazit hrani. Baš zato je čaga moćan izvor mnogih mikroelemenata.
Gljiva raste na drvetu domaćinu i do 20 godina. Čaga je obično okrugla ili ovalna, dostiže do pola metra u prečniku, debljine je 15 centimetara i težine do čak pet kilograma. Spolja gledano je crna ili tamnobraon, a iznutra je značajno svetlija i ima braon-žute tonove.
Istraživanja su pokazala da je čaga prepuna lekovitih i gotovo čudotvornih, biološki aktivnih materija, od kojih neke ne sadrži nijedna druga biljka. U sastavu parazitske gljive nalaze se fenolna jedinjenja, melanin, fitonidi, alkaloidi, flavonoidi,terpenoidi… Ipak, najvažniji sastojak je betulinska kiselina, zaslužna za sprečavanje nepobedive bolesti današnjice- raka.
Čaga izlečila nobelovca od raka
Sibirska čaga postala je posebno popularna nakon što je pomenuta u knjizi „Odeljenje za rak“ ruskog disidenta i nobelovca Aleksandra Solženjicina:
„Čovek često uništava i ruši prirodu i ne znajući da je možda srušio lek za mnoge bolesti, za spas života. Koliko je samo breza srušeno poslednjih godina širom naše zemlje? Upravo toliko je lekova uništeno, a da niko na to nije obratio pažnju“.
Solženjicin je pisao o svom ozdravljenju od karcinoma pomoću čaja od čage. Naime, ispostavilo se da u siromašnim selima Sibira, gde ljudi žive u oskudici zbog surove klime, i bez obzira na nezavidne uslove života, gotovo nikad ne obolevaju od karcinoma. Stanovnici ovih hladnih i nepristupačnih predela kuvaju čaj od čage, koji je za njih poput, na primer, kafe na Balkanu.
Ovaj napitak je zapravo moćan lek koji se priprema tako što se komad gljive najpre mora dobro razlomiti na nekoliko sitnijih komada. Zatim se svi komadići melju u mlinu za kafu ili u blenderu dok se ne pretvore u fini prah od kojeg se može kuvati čaj. Dobra vest za one koji vole kafu je da čuveni čaj od čage zapravo po konzistenciji više podseća na tursku kafu. Napitak bi trebalo polako konzumirati u manjim gutljajima. Pored čaja, sve traženija je i tinktura od čage, ali i drugi proizvodi poput krema napravljene od ove parazitske gljive.
Čaga je prirodni borac protiv gotovo svih vrsta tumora zahvaljujući upravo betulinskoj kiselini, koja sprečava razvoj raka i uništava kancerogene ćelije, a pritom ne oštećuje zdrave.
Sibirski parazit vrlo efikasno, prema rezultatima istraživanja ruskih naučnika, deluje u ranim fazama protiv ginekoloških tumora, raka prostate, tumora pluća, želuca, slezine, mozga, kao i protiv leukemije, odnosno svih vrsta melanoma i limfoma. Korisna je i kao dodatak konvencionalnim sredstvima za hemoterapiju, jer ublažava nuspojave i jača imunitet.
Ovde se mora naglasiti da čaga ipak ne može da leči poodmakle stadijume onkoloških bolesti. Ova biljka sprečava pojavu malignih ćelija i možda može da uspori i eliminiše njihov razvoj u ranim fazama bolesti.
Pomodarstvo ili prastari univerzalni lek?
Čaga koja raste na arišu, najpoznatijem listopadnom četinaru, praktično je ista gljiva, samo što rastući na drugačijoj podlozi isisava iz svog domaćina drugačija lekovita svojstva. Pa tako je čaga s ariša odlično sredstvo protiv prejakog znojenja obolelih od tuberkuloze. Ova gljiva sa listopadnog četinara pomaže i kod uznemiroenosti i nesanice. Gljiva čaga takođe može, mada ređe, da se naseli i na stablo kedra i sibirske jele. U tom slučaju, pomaže kod infektivnih bolesti, bronhitisa, prehlada, snižava povišenu temperaturu i olakšava disanje.
Sibirska kraljica bilja je i moćan adaptogen, što znači da ona pomaže organizmu da se prilagodi na novonastale uslove koje izaziva svakodnevni stres. Ne zaboravimo da je u modernim uslovima života upravo stres krivac za pojavu brojnih bolesti. Još su sovjetske vlasti svojevremeno sportistima i posebno kosmonautima savetovale upotrebu adaptogena za poboljšanje umnih i fizičkih sposobnosti. Osim toga, ova sibirska parazitska gljiva je i biogeni stimulans.
Ruski farmaceuti su napravili i kreme od čage za zglobove i vene. Takođe, razvili su mikrokapsularni sistem koji omogućava sastojcima čage da lako prodru pod kožu i deluju neposredno u samom zglobu, odnosno u žarištu oboljenja. Na taj način lek ne samo da ublažava bol i zaustavlja grčenje mišića, već i podstiče organizam da izbacuje soli i toksine iz zglobova, čime se osetno usporava njihovo starenje i razaranje hrskavičavog tkiva. Izveštaji nekoliko klinika sa ruskog Dalekog istoka, tačnije iz primorskog grada Vladivostok, navode da su uz primenu čage beležili potpuno izlečenje od psorijaze i artritisa.
Iako se može pomisliti da je ova gljiva popularnost stekla u poslednjih nekoliko decenija i da je danas na neki način postala pomodarska lekovita biljka, to zapravo nije tako. Naime, čaga se koristi hiljadama godina širom Evroazije, a njena lekovitost dokumentovana je čak i u kineskoj knjizi staroj preko 2.000 godina, drevnoj farmakopeji Dalekog istoka.
