Sve i da je „novinarska patka“ koja nema veze sa istinom, „vest“ o smeni selektora Slavoljuba Muslina istinski je zabrinula sve iskrene „prijatelje fudbala“ u Srbiji. A takvih je mnogo, bez obzira na opšte stanje „najvažnije sporedne stvari na svetu“, čije su ogledalo sve praznije tribine. Unazad decenijama.
Svako ko ima tri čiste o fudbalu, a takvih je i mnogo u zemlji gde je svako rođen za selektora, zgrozio se čitajući tekstove o navodnoj Muslinovoj smeni, jer niko normalan ne menja selektora uoči Svetskog prvenstva, osim ukoliko ga ne natera prevelika nužda. A takve nužde, trenutno nema.
A svaki od „razloga“ za Muslinovu smenu, koji se navode u medijima, prosto ne pije vodu.
Idemo redom.
Prvo, Muslinu se zamera, navodno, neefikasna igra. U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, reprezentacija Srbije postigla je 20, a primila 10 golova na 10 utakmica. Prosek od dva postignuta gola po zvaničnoj utakmici nemaju ni neke mnogo ozbiljnije reprezentacije u poslednjim kvalifikacijama.
Drugi, o previše defanzivnoj taktici, takođe ne pije vodu, što pokazuje i statistika po kojoj postižemo duplo više golova nego što ih primamo.
Prigovori o bledim igrama i „dosadnom fudbalu“ tek su daleko od zdravog razuma, jer moderni fudbal je odavno pretpostavio rezultate „umiranju u lepoti igre“, pa neretko gledamo i dosadne utakmice reprezentacije Brazila.
Podsećanja radi, 2004. godine reprezentacija Grčke osvojila je Evropsko prvenstvo u Portugaliji igrajući najdosadniji, „dekadentni“ fudbal.
Kako navode mediji, „fudbalska javnost“ (šta god to bilo), navodno, zamera selektoru što u državni tim ne zove mladog i talentovanog Sergeja Milinkovića Savića, što je, kao, glavni razlog smene Muslina uoči Svetskog prvenstva.
O tome da jedan igrač ne čini dobar tim, pričao je poodavno najbolji fudbaler svih vremena Pele, koji je svojevremeno na pitanje kakav bi bio tim sastavljen od 11 Pelea odgovorio: „Nikakav“.
Da ne idemo u daleku prošlost, setimo se da je najveći uspeh u istoriji reprezentacija Francuske ostvarila 1998. godine, iako je fudbalska javnost kritikovala tadašnjeg selektora Eme Žakea koji je iz nacionalnog tima „odstranio“ najveće zvezde — Kantonu i Žinolu.
Četiri godine kasnije, reprezentacija Irske ostvarila je najveći uspeh na svetskim prvenstvima, iako je tadašnji selektor Mik Makarti uoči Mundijala u Japanu i Južnoj Koreji iz tima odstranio najveću zvezdu i kapitena Roja Kina.
I Crvena zvezda, iz koje je potekao Muslin, najveći uspeh ostvarila je u sezoni kad je tim napustio Dragan Stojković Piksi. Inače, „peta Zvezdina zvezda“ viđena je kao Muslinov naslednik na čelu reprezentacije.
Kad se podvuče crta, ne postoji nijedan razlog za Muslinovu smenu. Ni sada, ni u novembru kad reprezentacija bude igrala pripremne prijateljske utakmice.
Sve i da je reč o „patki“, epizoda sa medijskom smenom Muslina samo je ogledalo jadnog stanja u kojem se nalazi Fudbalski savez Srbije. I tu ne pomaže ni nacionalni stadion, sve i da se sutra izgradi i bude veći i lepši od brazilske Marakane.
Setimo se samo da su „sive eminencije“ iz Saveza, od kojih većina nije šutnula loptu ni ispred zgrade, svojevremeno najurile Radomira Antića, posle druge kvalifikacione utakmice i posle Svetskog prvenstva na kojem smo pobedili možda i najbolju nemačku reprezentaciju u istoriji. Istu onu koja je posle četiri godine od poraza od Antićevih momaka deklasirala Brazil u Riju (7:1). Uzgred, to je jedina pobeda srpske reprezentacije u ovom milenijumu na zvaničnim takmičenjima.
Ukoliko dođe do Muslinove smene uoči Svetskog prvenstva, profesionalnom fudbalu u Srbiji moglo bi definitivno da odzvoni. A tada bi dobili argumente i oni koji predlažu ekstremnu meru o ukidanju profesionalnog fudbala u našoj zemlji.
