Sekretarijat Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS), inače naslednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), ovaj vid komunikacije primeniće kao pilot projekta, što je veliki napredak s obzirom da su zatvorenici do sada imali pravo samo da primaju i šalju pisma poštom, obavljaju obične telefonske pozive i primaju posete.
Radovan Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske, više puta je tražio da mu se dozvoli pristup Skajpu ili nekom sredstvu video-komunikacije, s obzirom da se ovako nešto već primenjuje u drugim zatvorima u Holandiji, ali i u drugim delovima Evrope.
Karadžićev advokat Peter Robinson izjavio je za BIRN da „odluka sekretara da započne pilot-projekat koji bi dozvolio pritvorenicima da vide svoje porodice putem Skjpa ili slične tehnologije, svakako znači korak napred u stvaranju ljudskih uslova pritvora“.
„To je vrlo važno kada se pritvorenici nalaze daleko od članova svojih porodica, kao što je i slučaj s Radovanom Karadžićem“, objasnio je on.
Karadžić je tokom statusne konferencije održane 10. oktobra ponovo zatražio da mu se dozvoli pristup internetu i Skajpu, kako bi lakše došao do materijala za rad i komunicirao s porodicom.
Tražio je i dozvolu da koristi laptop, zato što ima bolove u leđima usled višesatnog sedenja za desktopom. Sudski sekretarijat je odbio njegove zahteve, uz obrazloženje da će uskoro početi sa pilot-projektom video-poziva. Karadžić je u sudskom pritvoru u Sheveningenu otkad je uhapšen 2008. godine.
Haški tribunal je u martu prošle godine Karadžića nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici, progon muslimanskog i hrvatskog stanovništva širom BiH, terorisanje civila u Sarajevu i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce.
Istom presudom je oslobođen krivice za genocid počinjen 1992. godine. Na tu presudu žalbe su uložili i Karadžić i tužioci. Karadžić je žalbom tražio da bude oslobođen, a tužioci da mu bude izrečena maksimalna, doživotna zatvorska kazna.
