„Kako bi se reforme EU uspele i bile efikasne, treba rešavati goruće probleme EU. Na primer, migracionu krizu i pitanje ’Severnog toka 2‘. To su uslovi poljske Vlade“, izjavila je Šidlova.
Obično, politička podrška Vašingtona je u potpunosti dovoljna da se kroz Evropsku komisiju progura svaka antiruska odluka, ali ovog puta evropske marionete SAD nisu uspele, a Žan Klod Junker je sa žaljenjem izjavio da u EU nema jedinstva, prenosi RIA Novosti.
Zapadni mediji su požurili da neuspeh pokušaja da se blokira „Severni tok 2“ pripišu kancelarki Angeli Merkel, ali je to suviše pojednostavljena interpretacija događaja.
Dobro informisani izvori Rojtersa su sastavili spisak država čiji lideri su na samitu EU kritikovali „Severni tok 2“. On je ispao neobično kratak: Poljska, letonija, Litvanija i Danska.
U EU ulazi 28 država, a ispada da je Vašington uspeo da za blokiranje jednog od najvažnijih energetskih projekata Rusije privuče na svoju stranu samo četiri, čija realizacija radikalno komplikuje ulazak američkog tečnog gasa na evropsko tržište. Ako se odsustvo Velike Britanije u antigaspromovoj koaliciji može objasniti „bregzitom“ i finansijskim interesima britanskih kompanija u projektu, uzdržanost tradicionalnih protivnika ruskih projekata Estonije, Rumunije i Španije treba tražiti u ekonomskoj, ali i političkoj ravni.
„Geopolitički razvod“ nekada prijateljskog evroatlantskog para SAD–EU postepeno postaje vidljiv. Nominalno, Vašington je jači i opasniji, ali u realnosti Berlin je bliži i, za razliku od SAD, nije okrenut unutarpolitičkim konfliktima i poseduje poluge direktnog ekonomskog uticaja na države EU. Ako se tome doda spoznaja evropskih političara da sebi nanose štetu antiruskim sankcijama koje SAD nemaju nameru da kompenzuju, dobija se situacija u kojem su rusofobski fanatici ostali usamljeni.
Poljskoj ostaju dve varijante da zaustavi „Severni tok 2“. Prva je da EU usvoji odluke o predaji prava na pregovore sa „Gaspromom“ Evropskoj komisiji, bez obzira na zaključak eksperata samog Saveta EU. Međutim, za to je potrebno 70 odsto glasova. Druga opcija, kako je izjavilo Ministarstvo energetike Poljske, jeste radikalna i brza promena evropskog zakonodavstva na takav način kako bi se „Severni tok 2“ našao pod dejstvom „trećeg paketa“ ili uopšte bio zabranjen na zakonodavnom nivou. Ako američki lobisti ne uspeju da provuku kroz Evropski parlament sporazum o Transatlantskom investicionom partnerstvu koje je potrebno Vašingtonu mnogo više od sabotaže energetskog projekta, perspektiva poljskih zakonodavnih inicijativa će se naći pod znakom pitanja.
U međuvremenu, nemačke kompanije već dele među sobom gas koji tek treba da prođe kroz neizgrađeni gasovod, što pokazuje da je nemački biznis optimističan. „Fluksis Dojčland“, „Gazuni Dojčland transport servis“ će učestvovati zajedno sa „Gaskad neotransportom“ u izgradnji kopnenog dela „Severnog toka 2“. Poljski političari i briselski novinari se žale da zapadnoevroske države ne uzimaju u obzir interese države istočne Evrope i „posebne potrebe“ onih država koje imaju loše odnose sa Rusijom.
Ako se sa tih optužbi Vladimira Putina o prodaju evropskih ineteresa skine retorički omot, ispada da svaka forma ekonomske saradnje između Moskve i stare Evrope — Nemačke, Franacuske i Italije — momentalno lišava „mlade istočnoevropske demokratije“ same suštine svog postojanja i glavnog smisla njihovih nacionalnih projekata koji je u tome da budu proamerički kordon između Evrope i Rusije, a posebno i između Evrope i Azije. Ako Poljska, Ukrajina i njihovi evropski saveznici više ne budu mogli da ispune funkciju izolacije ostale Evrope od Rusije oni će postati nepotrebni Vašingtonu i čak sami sebi. Zato će se rusofobski režimi boriti do poslednjeg daha uza svoj smisao života, ali će im „Gasprom“ i istorijski procesi to oduzeti.
