U ruskom „Gaspromu“ su sigurni da će „Severni tok 2“ raditi punom parom. Osim toga, u Evropi postoji tendencija rasta potražnje za gasom, a to znači, kako je objasnio zamenik predsednika „Gasproma“ Aleksandar Medvedev, da transportni kapaciteti, čak i u slučaju izgradnje „Severnog toka 2“ i dva kraka „Turskog toka“, neće moći da zadovolje potrebe Evrope za uvoznim gasom.
Zamenik šefa „Gasproma“ je uveren da će potražnja za gasom rasti, a da je Rusija jedina u stanju da popuni taj deficit.
„Ako govorimo o tome može li uvozni tečni prirodni gas da popuni taj deficit, jasno je da američke kompanije nikada neće isporučivati gas na sopstvenu štetu. Sada postoje tržišta gde se američki tečni prirodni gas može prodavati mnogo uspešnije nego u Evropi“, smatra Medvedev.
Slabe su šanse da bi i neki drugi proizvođači mogli da spasu Evropu, jer se u nekim zemljama smanjuje proizvodnja. Recimo, u Holandiji, koja je takođe snabdevala Evropu gasom, pala je proizvodnja gasa. Ta zemlja sada proizvodi samo 17 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je tri puta manje u odnosu na 2011. godinu. „Gasprom“ ne isključuje da će uskoro i Holandiji biti potreban ruski gas.
Zima je već na pragu, što znači da će pitanje snabdevanja gasom biti još aktuelnije, a evropski političari sada moraju da se dobro zamisle pre nego što se usprotive izgradnji ruskih gasovoda.
„Evropa je ponovo željna gasa, između ostalog i posle prošle zime, koja je pokazala da se može mnogo pričati o obnovljivim izvorima energije, ali kada Deda Mraz ulazi u tvoje dvorište, jedini sigurni izvor energije je gas“, rekao je Medvedev.
Ove godine „Gasprom“ je oborio rekorde po dnevnim obimima isporuke gasa u Evropu. Krajem januara je oboren istorijski rekord, kada je u samo jednom danu potrošačima isporučeno 636,4 miliona kubika gasa.
U prvih osam meseci ove godine Evropa je kupila od „Gasproma“ 12 odsto više gasa u poređenju sa prošlom godinom.
Očekuje se da će do kraja ove godine „Gasprom“ isporučiti Nemačkoj, svom najvećem kupcu, 55 milijardi kubika gasa, što je za 10 odsto više nego lani, a takođe rastu i potrebe Velike Britanije.
Potražnja za „plavim gorivom“, osim u zapadnoj, raste i u jugoistočnoj Evropi. Isporuke ruskog gasa u prvih osam meseci ove godine porasle su za 36,7 odsto u Srbiji, za 22,3 odsto u Turskoj, za 14,3 odsto u Grčkoj, za 10,1 odsto u Bugarskoj i za 26,6 odsto u Mađarskoj.
Analitičari kažu da je nekoliko faktora uticalo na ovaj rast. Prvo, smanjenje domaće proizvodnje u EU. Drugo, Evropljani sve manje koriste ugalj, a sve više gas. I treće, interesovanju za gas je doprinelo i smanjenje cena „plavog goriva“.
„Niko tačno ne može da kaže kakva će biti potrošnja gasa u Evropi za 10-20 godina. Postoje neki planovi za to. Ali, kao što znamo, planovi se ne ispunjavaju uvek. Koliko shvatam, ’Gasprom‘ polazi od takvih pretpostavki. Prvo, proizvodnja gasa u Evropi je u stalnom padu. Samim tim, trebalo bi to nečim kompenzovati. Drugo, nuklearne elektrane se povlače iz upotrebe, pa bi ih takođe trebalo nečim zameniti. Treće, proizvodnja uglja je proglašena ekološki nečistom. Potrebno je smanjiti proizvodnju i postepeno zameniti nečim. Smatra se da je gas najbolje rešenje. Pominje se i varijanta sa obnovljivom energijom, a EU stalno govori da će se tome okrenuti. Ona ima sve manje sopstvenih resursa i hoće da dobija energiju iz obnovljivih izvora — sunca i vetra. Međutim, čak i one zemlje koje razvijaju obnovljive izvore energije, ipak, ne smeju da odustanu od gasa, nego da ga sačuvaju kao rezervni izvor energije. Jer, ako se desi da na primer nema vetra duže vreme mora se brzo pokrenuti neki proizvodni kapacitet, a gasni je najpristupačniji. Znači, sve dok postoje takvi faktori, potražnja za ruskim gasom će neminovno rasti. Sve njegove alternative su skuplje, i to je očigledno. Samim tim, biće potrebni novi načini isporuke ruskog gasa“, rekao je za Sputnjik Sergej Pravosudov, direktor Instituta za nacionalnu energetiku.
S druge strane, Vašington ne odustaje od svojih planova da zaustavi rusku gasnu ekspanziju. Amerikanci su prvo naterali Bugare da odustanu od „Južnog toka“, a sada govore o tome da „Severni tok 2“ može da bude opasan za energetsku bezbednost ne samo Ukrajine već cele Evrope.
U Moskvi su, međutim, svesni da je sva aktivnost Vašingtona u vezi sa „Severnim tokom 2“ politički motivisana. Ruski premijer Dmitrij Medvedev je nedavno rekao da Amerikanci žele da sahrane taj projekat pomoću sankcija i da promovišu svoje dobavljače i zamene Rusiju na evropskom tržištu.
SAD, kako je rekao, to žele da učine uz pomoć svih vrsta pravnih rešenja, instrumenata i sankcija, koji imaju dvosmislen uticaj na EU. On je podsetio da će konačnu odluku o mandatu EU o dodatnom sporazumu o „Severnom toku 2“ doneti Evropska komisija i pojedinačne vlade evropskih zemalja.
Poteze Amerike analitičari tumače kao pokušaj da se ruski gas potisne sa evropskog tržišta, a takođe ističu i da bi takav stav Vašingtona mogao da izazove ozbiljnu krizu u odnosima SAD i onim zemljama EU kojima je u interesu da se taj projekat realizuje.
„Amerikanci su sami prilično cinično priznali da nove sankcije protiv ’Severnog toka 2‘ uvode isključivo da bi promovisali sopstveni tečni prirodni gas. To jest, podići cenu u Evropi da bi bilo rentabilno isporučivati američki gas. Prema tome, sankcije protiv ’Severnog toka 2‘ su pokušaj da se konkurent izbaci sa tržišta“, kaže za Sputnjik Igor Juškov, analitičar ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.
Osim Amerike, Ukrajinci i Poljaci su pokrenuli rat protiv „Severnog toka 2“ u Evropi, jer bi, između ostalog, zbog tog gasovoda izgubili deo novca koji sada dobijaju na tranzitu. Danci su pretili da će ta zemlja blokirati izgradnju gasovoda ako ocene da to ugrožava nacionalnu energetsku bezbednost i rekli su da će o tome razgovarati sa baltičkim zemljama. Međutim, Rusi su napravili rezervni plan — alternativnu rutu, kojom će u tom slučaju zaobići Dansku. Alternativna ruta je duža od osnovne za samo desetak kilometara, što se smatra beznačajnim.
Međutim, iako se realizacija gasovoda „Severni tok 2“, koji bi po dnu Baltičkog mora trebalo da poveže Rusiju i Nemačku, odvija otežano zbog geopolitičkih tenzija, analitičari smatraju da su šanse protivnika tog projekta nikakve, jer je u interesima mnogih zemalja, pre svega Nemačke, da se taj projekat realizuje.
„Oni na taj projekat gledaju kao na mogućnost da dobiju pouzdane isporuke gasa i spuste mu cenu. Nemačka brani svoje pravo na izgradnju ’Severnog toka 2‘ i direktno pregovara sa ’Gaspromom‘. Samim tim, malo je verovatno da će EU uspeti da zaustavi taj projekat. Što više on napreduje, to je teže staviti klipove u točkove“, istakao je Juškov.
Nemački eksperti iz oblasti energetike su izračunali da bi izgradnja „Severnog toka 2“ dovela do pada cena gasa na evropskom tržištu. Prema njihovoj računici, cena gasa bi 2020. godine bila čak 32 odsto niža nego u slučaju da gasovod bude blokiran pod pritiskom protivnika.
