U geopolitičkoj analizi Globalnih trendova do 2035, istraživački servis Evropskog parlamenta (EP) predviđa demografsko nazadovanje Rusije, dok će SAD, po njima, ostati najznačajniji svetski igrač, ali će imati manju moć.
Dugoročno, Rusija će se suočiti sa jakim ekonomski pritiskom izazvanim padom broja radno sposobnih u zemlji, padom vrednosti nafte i prirodnog gasa, ali i tranzicijom posle silaska predsednika Putina sa vlasti, smatraju analitičari EP.
Sve to otvoriće prostor za konflikte sa susedima i iredentističke pokrete. Zemlja će nastojati da ponovo pripoji enklave pod ruskim uticajem. Neki od ovih pokreta biće izvedeni diplomatskim putem, ali pogrešna procena dovodi i do vojnog konflikta koji će biti dovoljno blizu Evropi da izaziva i njeno učešće.
Zbog straha od direktne konfrontacije sa Rusijom, vojne snage EU neće biti upotrebljene, ali će značajnu ulogu imati šef diplomatije Evropske unije, navodi se dalje u analizi.
Dokument pominje mogućnost da bi Rusija u cilju skretanja pažnje sa domaćih problema mogla vojno da se angažuje u akcijama van svojih granica, kao i da bi primenila sajber i informacione napade na Evropske institucije i pojedince.
Kada je reč o SAD, globalni trendovi do 2035. godine navode da će biti relativnog nazadovanja zemlje, što će voditi stvaranju multipolarnog sistema u kome će doći do veće kompeticije između SAD i njenih najbližih rivala.
SAD će ostati najveća vojna sila u 2035. godini i najjači igrač u međunarodnom sistemu, ali sa prednošću manjom u odnosu na onu koju ima danas prema drugim igračima. Biće neodlučne da svoju snagu koriste u velikim operacijama i zato se očekuje da SAD imaju mnogo manju moć kada je u pitanju globalna bezbednost u odnosu na onu koju su posedovale još od 1990. godine, zaključuje se u analizi Istraživačkog centra Evropskog parlamenta, uz napomenu da ova analiza ne predstavlja zvaničan stav EU.
Analiza Istraživačkog centra EP više liči na politički plan nego na ozbiljnu analizu, smatra ekonomista Borislav Borović. On navodi primer da se cene nafte i gasa veštački obaraju, ali i da je Rusija toga svesna, posle uvođenja sankcija i problema sa naftovodima „Južni“ i „Severni tok“. Stoga je i Rusija preduzela određene mere, kaže Borović.
„Čitam podatke da su izgradili već 300 kilometara ’Turskog toka‘, a sa Kinom su napravili veliki sporazum. Kina, kao prva ekonomija sveta, prema nekim parametrima, ima velike potrebe za gasom i naftom, tako da mislim da, iako dođe do veštačkog prekida saradnje sa EU, onda će Rusija to sigurno moći da nadomesti na istočnom tržištu“, objašnjava on.
Kada govori o depopulaciji, koja se ističe u analizi kao najveći problem Rusije, Borović navodi da je trend upravo suprotan. Rusija u poslednjih nekoliko godina beleži rast stanovništva, bar prema zvaničnim podacima, koje ne spore ni zapadni izvori, kaže Borović.
„Ovo mi deluje kao scenario koji je napisan, pa treba da se ostvari. Mislim da je trend potpuno drugačiji. Recimo, EU je potpuno zadužena ekonomija. SAD su dužne 120.000 milijardi dolara, koliko im iznosi BDP. A javni dug Rusije je 1,4 odsto BDP-a“, kaže Borović.
Posle nametanja sankcija, u Rusiji se radi na rastu poljoprivrede kako bi se smanjila zavisnost od uvoza, nastavlja Borović.
„Rusija je prošle godine pretekla SAD u izvozu pšenice, pa je tako izvezla 25 miliona tona, što je bilo oko 14, 15 odsto više nego prethodne godine, a ove godine taj trend se nastavio“, kaže Borović.
Borović pominje i, kako kaže, bitku koja se vodi oko dolara kao rezervne valute. Sa osnivanjem banaka BRIKS i Evroazijske unije, uticaj petrodolara na istočne ekonomije slabi. Borović ne spori da su sankcije bile veliki udar na rusku ekonomiju i standard ruskih građana, međutim u poslednje dve godine, kaže on, trend se preokrenuo.
Kiril Koktiš, docent na Katedri za političku teoriju Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose kaže da izveštaj podseća na izjave čoveka koji mora nešto da kaže, ali nema šta da kaže. Autori ne poznaju realnost i zato umesto analize imamo pristrasno i površno teoretisanje, objašnjava Koktiš:
„Doduše, Evropski parlament je poznat po veoma tankim istraživanjima, koja ni na koji način ne predstavljaju priručnik za ponašanje, jer ova institucija nema nikakva ozbiljna ovlašćenja. Ovaj izveštaj je potreban za podržavanje mita o Rusiji, to nije analiza, već svojevrsni simbol vere. Ne znam na koje susedne zemlje misle autori ovog dokumenta. Kakve zahteve bi mogla da ima, na primer, Belorusija? Naravno da smo imali teritorijalne sporove u vreme kada je Belorusija bila deo Velike kneževine Litvanije. Ali to je bio više porodični spor, jer je 50 odsto njihovog plemstva bilo u porodičnim vezama sa ruskim plemstvom“, odgovara Koktiš.
Sa druge strane, autori su u pravu, nastavlja Koktiš, kad kažu da će Rusija i dalje razvijati namensku industriju, ali to je opšte mesto u svim sličnim izveštajima, u kojima se od Rusije, kako kaže, pravi Babaroga kako bi zemlje izdvajale što više novca za odbranu i odvraćanje Rusije.
Kada je reč o ekonomskoj situaciji u Rusiji, Koktiš poput Borovića naglašava da autori dokumenta polaze od teškoća sa kojima se suočava ruska ekonomija u poslednje tri godine, ali ne uzimaju u obzir činjenicu da će se ruski ekonomski model postepeno menjati.
Ocenu analitičara EP da se nastavlja evolucija u pravcu formiranja multipolarnog sveta, Koktiš označava kao bajatu vest.
„Američka moć se odavno smanjila, i svet je odavno multipolaran. Pritom, svedoci smo da se u njemu pojavljuje još jedan, četvrti pol — Severna Koreja, ma koliko to čudno zvučalo. Objasniću zašto: i dalje postoje samo dve zemlje, čiji nuklearni kapaciteti mogu da unište celu planetu, a to su SAD i Rusija. Ali pojavljuju se i male zemlje, kojima SAD ne mogu ništa, jer ove zemlje imaju nuklearno oružje“, kaže Koktiš.
Severnokorejski lider Kim Džong Un je, kako Koktiš kaže, trolovao Donalda Trampa, i njemu je pošlo za rukom da uništi ugled SAD u jugoistočnoj Aziji, jer je jasno da SAD više nemaju monopol na moć u ovom regionu.
