Kako se i pretpostavljalo, Agrokor i njegov dug ruskim bankama, najvećim kreditorima, pre svega Sberbanci, bili su jedna od tema razgovora tokom posete hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović Rusiji.
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u javnom obraćanju samo je u jednoj rečenici, krajnje diplomatski, spomenuo da su ruske banke finansirale Agrokor. Nije bio mnogo govorljiviji ni Putinov predstavnik za medije Dmitrij Peskov, ali je sasvim jasno poručio da će Sberbanka, kao jedan od glavnih Agrokorovih kreditora štititi svoje interese i da će ruska država u tome podržati svoje kompanije.
Ako su te izjave i bile očekivane, ona koja je stigla od Kitarovićeve, a koja je pred ruskim zvaničnicima obelodanila da je spremna da posreduje između hrvatskih institucija koje rešavaju pitanje tog koncerna i Sberbanke, iznenadila je nekadašnjeg ambasadora Hrvatske u Moskvi Boža Kovačevića.
„Gde bi ona to posredovala, ako Sberbanka tuži Republiku Hrvatsku, a ona predstavlja državu? Rusija će taj problem koristiti i za ispunjavanje nekih svojih interesa i mogla bi na nekom drugom području da traži ustupke“, mišljenja je Kovačević.
Pomirljiv ton predsednice očigledno nije smekšao predsednika Sberbanke German Grefa, koji je učestvovao u razgovorima. Poslednjih meseci u izjavama nimalo nije štedeo hrvatsku stranu, a i sada je poručio da se neće zadovoljiti ’mrvicama‘.
„Sigurno ćemo vratiti deo novca koji je iz našeg kredita otišao Agrokoru. To je sigurno, bez obzira na sve. Međutim, naš je cilj da dođemo do maksimalne količine sredstava koja smo dali Agrokoru“, poručio je Gref. A dug Agrokora Sberbanci procenjuje se na 1,1 milijardu dolara.
Gref je još pre mesec dana poručio da se u njihovoj pravnoj strategiji ništa ne menja, da ona nije na kratke staze, da su rezervacije za Agrokorov dug stopostotne i da će pred lice pravde dovesti sve koje su počinili očiglednu prevaru, pa i revizorsku kuću koja je potpisivala lažne finansijske izveštaje o snazi Agrokora, na osnovu kojih mu je potom Sberbanka odobravala kredite.
Ali Gref kaže da ima velika potraživanja i u odnosu na koncept koji sprovodi Vlada Hrvatske, odnosno vanredna uprava ustanovljena posle donošenja „leks Agrokora“.
„Situacija je za nas krajnje netransparentna, to smo nekoliko puta rekli Vladi Hrvatske. Čudno je što Vlada Hrvatske podržava odsustvo transparentnosti. U nedostatku transparentnosti, kada ne razumemo koliko je novca potrebno za koncern i kakvog je kvaliteta upravljački kadar, kada ne razumemo koliko se efikasno troši novac, ne želimo da učestvujemo u takvim procesima“, objasnio je pre mesec dana šef Sberbanke.
Za razliku od pomirljive izjave hrvatske predsednice u Moskvi, iz Brisela, gde se trenutno nalazi, stigao je ne baš diplomatski komentar hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, koji je na pitanje novinara rekao da nije stigao da se bavi Sberbankom. Ne mareći što je hrvatski koncern onoliko dužan ruskoj banci, stigao je da upravo Sberbanku prozove za nekonstruktivnost. Valjda po sistemu da je napad najbolja odbrana, Plenković kaže da bi bilo dobro da Sberbanka bude jednako konstruktivna kao i druge banke koje su ranije davale kredite Agrokoru.
Sberbanka kao jedan od najvažnijih poverilaca bi, navodi on, trebalo da promeni politiku i aktivno se uključi u proces restrukturiranja i nagodbe jer u banci o tom procesu imaju sve informacije.
Brzo je zaboravio kako je upravo Vlada Hrvatske početkom aprila vodila bitku sa vremenom da izbaci Ruse iz igre na temu spasavanja Agrokora, o čemu su sati odlučivali. Kao da su svi kratkog pamćenja i ne znaju da su poverioci sa Agrokorom već bili dogovorili stendstil aranžman za restrukturiranje Agrokora na koji su bili pristali i dobavljači, a na čelo tima za restrukturiranje izabran Antonio Alvarez, izvršni direktor konsultantske kuće „Alvarez i Maršal“. A onda je dan kasnije u Saboru usvojen „leks Agrokor“ i koncern, zbog čije propasti strahuje 60.000 zaposlenih širom regiona, predat je u ruke Vlade Hrvatske i njenog nameštenika Anta Ramljaka.
I sada im je opet Sberbanka „kriva“.
