Da bismo otkrili kako to da baš i Beogradska brigada uništiva teroriste u Siriji, moramo da se vratimo u istoriju. Sovjetska vojska koristila je Dunav kao kičmu za uništenje fašista, njime su, uporedo sa pešadijom napredovali ka zapadu do Beograda, pa i dalje, tokom oslobađanja Evrope. Težište Dunavske flotile bilo je na rečnim oklopnim čamcima koji su vodili izuzetno teške borbe u Srbiji. Najteže kod Smedereva, gde su bile stacionirane nemačke elitne snage Štetner, ali i kod Beograda.
Vojni analitičar Aleksandar Radić dugo se bavi proučavanjem ove operacije, a posebno doprinosom Sovjeta sa vode. Objašnjava da su Rusi sa brodova najviše dejstvovali po nemačkim topovima na Zvezdari, Opservatorija je bila najjača tačka otpora sa te strane, dok sa Dunava nisu došli ruski brodovi da zaspu Nemce granatama, pešadija sa Smederevskog puta nije mogla da se probije ka gradu. O žestini borbe koja je trajala ceo dan govore oštećenja na Opservatoriji, tragovi gelera i danas se vide na tom zdanju, objašnjava Radić.
„U oktobru 1944. sovjetski mornari morali su da prođu pored ruševina Pančevačkog mosta sa kojih su dejstvovali nemački vojnici. Išli su ka Savskom mostu, jedinom preostalom na Savi, koji je trebalo spasti po svaku cenu. Ruski oklopni čamci su zapravo bili tenkovi na vodi. Njihovo osnovno naoružanje bile su kupole sa tenka T-34, najpoznatijeg tenka u istoriji. Prvi čamci probili su se 19. oktobra u oko 14 sati pod snažnom vatrom, manevrišući pored porušenih delova mosta. U pokretu su dejstvovali po nemačkim položajima i došli su do leve obale Dunava iza Ratnog ostrva. Za to vreme tenkisti i pešadija su ovladali Savskim mostom i krenuli ka Zemunu“, kaže Radić.
Čamci su narednog dana učestvovali u borbama za proširenje mostobrana na levoj obali Save. Osim borbi za Zemun, sovjetska mornarica je 21. oktobra učestvovala u likvidaciji nemačkog mostobrana na Čukarici. Ceni se da je u borbama za Beograd i Zemun do 22. oktobra Dunavska flotila neutralisala 20 nemačkih baterija, uništila oklopni voz, tri skladišta naoružanja i izbacila iz stroja oko hiljadu i po Nemaca — bez ljudskih gubitaka, samo uz teža oštećenja jednog broda.
Po staroj ruskoj tradiciji da se jedinicama koje su se istakle u borbama dodeljuju medalje i počasna imena, zbog izuzetnog angažmana i hrabrosti u borbama za Beograd pojedine jedinice dobile su „Beograd“ u svom imenu. Jedna od njih je Prvi beogradski divizion rečnih oklopnih čamaca.
„Ukazom glavnokomandujućeg od 14. novembra i Narodnog komesara ratne mornarice od 24. novembra 1944. Prvi gardijski divizion ROČ dobio je počasno ime ’Beogradski‘ za odvažnost u borbama za oslobođenje grada. Interesantno je da je ta jedinica preživela brojne reorganizacije, za razliku od mnogih drugih ratnih jedinica sovjetske vojske. Bilo je na hiljade jedinica koje su uglavnom rasformirane posle Drugog svetskog rata. Sticajem okolnosti, ratna tradicija Prvog beogradskog diviziona ostala je sačuvana“, otkriva Radić.
Po završetku borbi za oslobođenje Beograda, Dunavska flotila podeljena je na dva dela. Deo brodova uputio se prema severu i pridružio glavnini ruskih snaga u Mađarskoj, a deo je ostao kao podrška partizanima u nastavku borbi za oslobođenje zemlje. Jedna od posebno teških borbi bio je desant na Vukovar. Baza diviziona bila je do leta 1953. u Beču, a zatim je dislociran u Ukrajinu, u Ismail, a odatle 1995. godine na Krim. Iz Sevastopolja prešli su na Kaspijsko jezero.
„Divizion je ušao u sastav brigade za zaštitu vodnog rejona, a u poslednjoj reorganizaciji, počasna titula ’Beogradski‘ preneta je na viši rang — na brigadu. Zato sada ruska ratna mornarica u Kaspiskoj flotili u svom sastavu ima 327. Beogradsku brigadu. Dakle, Beogradska brigada danas je deo Kaspijske flotile koja je teroristima u Siriji nanela ogromne gubitke“, kaže naš sagovornik.
U sastavu Beogradske brigade nisu veliki ratni brodovi, po tradiciji to su manja plovila koja obezbeđuju veće brodove Kaspijske flote sa kojih su ispaljivane rakete po pozicijama terorista DAEŠ-a. Kaspijska flota je pokazala neočekivanu preciznost u napadima raketa, i to na udaljenosti od preko 1.500 kilometara. Čuvene brodove „Tatarstan“ i „Dagestan“ obezbeđivala je Beogradska Brigada.
„Obezbeđenje te jedinice koja je ispaljivala rakete na Siriju obavljali su upravo pripadnici 327. Beogradske brigade. Inače, oni štite luku u Astrahanu i druga sidrišta, vrše kontradiverzione provere, patroliraju. A u slučaju dejstava uključuju se i kao vatrena podrška plovnih jedinica koje lansiraju kalibre“, kaže ovaj sjajan poznavalac ruske vojne i ratne istorije.
Tako se dejstvima u Siriji nastavila slavna ratna tradicija brigade koja nosi ime po belom gradu za čije su oslobođenje, upravo na današnji dan, najveću zaslugu poneli ruski vojnici. O važnosti negovanja tradicije razvoja ruske vojne tehnike ne treba puno govoriti, ideja o tenku koji plovi i u 21. veku deluje genijalno.
A kada je reč o strategiji ratovanja, na današnji dan treba da se setimo i da nas Rusi nikada nisu bombardovali. Beograd je samo u poslednjem veku preživeo tri bombardovanja, žrtve takvog dolaska do slobode uvek su bili i civili.
Ruski „migovi“ čuvaće srpsko nebo, nadamo se u miru, u kome ne treba zaboraviti hrabru Beogradsku flotilu koja nas je oslobađala u sadejstvu sa hrabrom sovjetskom pešadijom na njihovom putu do Berlina, gde je uništila i srce zla koje je odnelo milione života.