Saša Adamović, istoričar i dobar poznavalac prilika u SAD, međutim, ne misli da će američki Kongres imati sluha za predlog republikanskog senatora.
„Većini kongresmena ta inicijativa se neće dopasti, ne samo zato što bi tako ojačala spoljnopolitička agenda predsednika Trampa, već zato što je Kongres izrazito antiruski opredeljen. Mislim da Kongres doživljava Rusiju kao mnogo značajnijeg i opasnijeg neprijatelja za SAD nego takozvanu Islamsku državu koja se nalazi možda i pred uništenjem. Sasvim je moguće da je najvećem broju kongresmena, bilo da su iz demokratske ili republikanske stranke, DAEŠ nekako prihvatljiviji nego Rusija“, kaže Adamović za Sputnjik.
Direktor Ruzveltovog fonda američkih studija na Moskovskom državnom univerzitetu Jurij Roguljov za Sputnjik kaže da je kongresmen Rorabaher jedan od malobrojnih ljudi u američkom Kongresu koji se zalaže za poboljšanje rusko-američkih odnosa i za zajedničko delovanje Vašingtona i Moskve na međunarodnoj sceni. To što je u manjini i jeste razlog, ocenjuje Roguljov, što će Kongres teško podržati Rorabaherov stav.
„Iako bi zaista nekakva saradnja Rusije i SAD trebalo da postoji, to je više kao neka prinudna mera, a tu pre svega mislim na situaciju na Bliskom istoku i konkretno u Siriji. Međutim, iako je opšti cilj isti, pojedinačni ciljevi dve superdržave se razlikuju, pa je ta saradnja nešto poput prinudne mere kako bi se izbegle negativne posledice mogućih sukoba na terenu i incidenata tokom borbenih dejstava. Osim toga, znamo da je nedavno pomoćnik predsednika Trampa Makmaster izjavio da američki predsednik nema nameru da dodatno zateže odnose sa Rusijom, već je spreman da ih normalizuje, ali da je njegov čvrsti cilj i zadatak da se suprotstavi „destabilizirajućim delatnostima Rusije u Ukrajini i na Bliskom istoku“. Jasno je da ovakav stav protivureči predlogu Rorabahera, napominje Roguljov.
U tom smislu, dodaje Roguljov, poznato je da SAD nisu spremne na saradnju ni u jednom smeru, pa ni u diplomatskom.
„Oni su prisutni u Astani, ali sa statusom posmatrača. Postojao je zajednički projekat u Ženevi, ali tada je bila aktuelna prethodna administracija. Sadašnja administracija nema planove da zajednički sa Rusijom reguliše situaciju ni u vojnim, ni u diplomatskom kontekstu. Zato ne mislim da će Rorabaherova izjava imati neke ozbiljne posledice“, kategoričan je Roguljov.
Ovo mišljenje, međutim, ne deli Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije. Kako kaže, saradnja SAD i Rusije u borbi protiv terorizma u suštini nikada nije ni prestajala. On podseća da je ruski predsednik Putin bio jedan od prvih ljudi koji se nakon napada 11. septembra 2001. godine javio američkom predsedniku Bušu i ponudio mu svoju pomoć.
„Smatram da ova inicijativa ne mora da bude nužno odbačena. U razvoju događaja u kome terorizam opet počinje da preti i samim Sjedinjenim Državama na njenoj teritoriji, ovakva inicijativa može da dobije i podršku većine američkog establišmenta“, ocenjuje Gajić za Sputnjik.
