Gostujući u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ Mandić je rekao da Srbija ima čime da se pohvali, a posebno ističe „migove“ koji su stigli nedavno iz Rusije i koji će sutra biti prikazani. Pilot instruktor koji je leteo na „migovima“ kaže da ga vređa kada mu neko kaže da smo dobili ruski otpad.
„Avion je skupoceno sredstvo koje mnogo znači i treba nam. Mi smo zemlja članica međunarodnih saveza, potpisnica ugovora i konvencija i mi smo dužni da nadziremo, kontrolišemo, štitimo nebo ove zemlje zbog preleta komercijalnih aviona. Neće vam kompanija leteti iznad koridora ako nemate zaštitu i kontrolu, a to radi lovačka avijacija“, kaže Mandić.
On dodaje da se dan-danas u Batajnici nalaze dva aviona i dva pilota, grupa tehničara koji su naoružani i spremni 24 sata, 365 dana po svakom vremenu da polete i da izvrše zadatak u slučaju ugrožavanja prostora, ometanja, nenajavljenog upada u prostor.
„Ljudi misle da je nebo iznad nas luft. Nije tačno. To je bogatstvo, to treba da se štiti, čuva“, kaže Mandić.
Istoričar Predrag Marković dodaje i da je u tom slučaju jedino uspešno preduzeće za vreme sankcija bila Kontrola leta.
„Sigurno nebo je ogroman resurs pogotovo što smo mi veliki koridor“, kaže Marković i podseća šta se desilo u Americi 11. septembra kad nema sigurnosti vazdušnog prostora.
Na pitanje kako vidi situaciju u regionu s obzirom i da Hrvati kupuju borbene avione, Mandić kaže da ne voli da se upoređuje sa okruženjem, ali da je ponekad i to dobro ne da bi se pokazivali mišići i provocirala trka u naoružanju, već da to može da bude i faktor odvraćanja i garant mira.
Obojica ukazuju da Švedska, Austrija, Švajcarska imaju snažnu avijaciju.
„Švajcarska je neutralna zemlja i ima dve eskadrile najsavremenijih F 18 lovaca, a Švedska ima jednu od najsavremenijih lovačkih avijacija u svetu“, kaže Mandić i posebno ističe da bi prelazak na zapadnu tehniku nama bio veoma skup.
Bilo kakvo priklanjanje ne vodi nas nikamo, smatraju naši sagovornici i saglasni su da je bombardovanje 1999. godine još sveže, da su bila velika razaranja i da je kolektivno sećanje tako snažno da će biti teško ubediti ubediti ljude da je dobro priključiti se NATO-u.
Mandić dodaje da bi ulazak u NATO „trenutno bio preskupa rabota“, a Marković ukazuje da Alijansa ima dva velika neprijatelja — Rusiju i Kinu.
„Hoćemo li mi u savez protiv njih“, pita se Marković, a na pitanje da li bi vojnu neutralnost trebalo ozakoniti on kaže da su zakoni šara na hartiji.
Mandić i Marković su saglasni da bi referendum bio jedino merodavan.
„Naša vojna neutralnost, koja je i proklamovana i stvarna, daje nam prostor da biramo svoj put, lepo je biti igrač u velikim timova i imati zaštitu velikih sila, ali narod ima ožiljke koji još dugo neće zarasti“, kaže Mandić.
Marković neće pratiti paradu u Beogradu i kaže da je ona majska u Moskvi za njega neprevaziđena. Ovom istoričaru mnogo je draža manifestacija Besmrtni puk.
„To mi potpuno natera suze na oči. Neverovatno potresan čin u kojem se milioni Rusa povežu sa svojim precima. To je toliko dobra ideja inovacija tradicije“, kaže Marković
On ukazuje da je svaka bitka na istočnom frontu veća od svih gubitaka zapadnih saveznika zajedno.
„Bilo koje bitke da se setite sa istočnog fronta ona je veća od svih američkih i britanskih bitaka zajedno. Znači, ne jednu nego sve zajedno kad stavljamo na jednu stranu i bilo koju rusku — Kursk, Staljingrad, Lenjingrad, Moskva, bitka za Budimpeštu. To su bitke epskih razmera i taj narod mučenički ruski i beloruski poneo je krst oslobađanja čovečanstva, ali izgleda da njima danas čovečanstvo nije baš zahvalno“, kaže Marković i podseća da su beloruske žrtve u procentima skoro kao jevrejske, a brojčano su i veće.
