Kaleri, koji je u svemiru u više navrata ukupno boravio nešto duže od dve godine, doputovao je u Srbiju kako bi učestvovao na otvaranju izložbe „Sputnjik 60“, posvećene 60. godišnjici od starta prvog veštačkog satelita sa Zemlje.
Za njega svemir, kako kaže, ima dve dimenzije — jedna je poslovna, a druga filozofska.
„Rad u nultoj gravitaciji je zaista nesvakidašnji, ali se ipak sve svodi na rad, doduše u realnom, štaviše, nadrealnom objektu, a ne na trenažeru, kao što to mnogi čine na Zemlji“, nastavlja Kaleri svoju priču.
Svemir je izuzetno interesantan, čak kada bi se neko odlučio da u njemu živi, kada se za to stvore neophodni uslovi, ali za kosmonaute odlazak sa Zemlje predstavlja samo još jedno poslovno putovanje, objašnjava on.
„Sve je to već uigran sistem, toliko se već putuje u svemir da sve to već funkcioniše kao sat. Za mene je to kao nastavak mog rada na Zemlji“, kaže Kaleri.
Upitan da li bi opet leteo u svemir, iako bez previše entuzijazma, kaže da je ipak spreman na to putovanje kad bi mu neko ponudio. „To je moj poziv, time se bavim. Ako zatraže, znači moram to da uradim“, odgovara.
Deco, čuvajte nam Zemlju
„Sećam se svog prvog leta u svemir. Ta stanica iznad Zemlje predstavlja jedan mali, veštački svet, čije granice su opipljive čitavim vašim bićem. Sve što vas održava u životu se nalazi unutar te konstrukcije, a celokupna atmosfera u stanici se izuzetnom brzinom menja u zavisnosti od toga šta radiš — ako se baviš fiskulturom, kao što je potrebno svakodnevno činiti u nultoj gravitaciji, smanji se nivo kiseonika, poveća se vlažnost i poraste temperatura vazduha. Međutim, sistem koji vas održava u životu sve to vrati u normalu, ali je za to potreban određen vremenski period. To je ono što svi mi kosmonauti prvo primetimo kad stignemo“, priseća se Kaleri svojih putovanja na stanicu Mir i Međunarodnu svemirsku stanicu.
Međutim, nastavlja on, sa takvim polazištem treba gledati i na našu planetu, s obzirom na to da Zemlja takođe predstavlja svojevrsni kosmički brod, samo što se tamo sve te pojave smatraju normalnim.
„Uprkos tome, Zemlja je isto tako osetljiva kao i svemirska stanica, a ljudi se retko kada zapitaju na koji način sve te njihove aktivnosti utiču na život naše planete. Svi mi koji smo leteli u svemir osetili smo to jako brzo. Na Zemlji to nije tako jednostavno osetiti, iako su procesi koji utiču na njenu atmosferu praktično isti. Zato treba čuvati našu Zemlju“, zabrinuto upozorava ruski kosmonaut.
Zagađenje se veoma jasno vidi…
„Tu mogu da navedem mnogo primera… Kad se na Zemlju gleda iz svemira, jasno se vidi kako se u Južnoj Americi masovno seku šume, posebno duž sliva Amazona. Severna Amerika takođe je praktično ostala bez šuma, a jasno se vidi kako okeani odnose plodonosnu zemlju — voda se crveni, sve se baš jasno vidi“, sa žaljenjem priča Kaleri.
Zagađenje vazduha se iz svemira ipak ne može uočiti, nastavlja on, ali se zato jasno vidi zagađenje mora: „Sredozemno more, na primer, prelepe je plave boje, ali se zato po sredini jasno vide tragovi naftnog zagađenja — kao svetlucavi auto-putevi čije boje se prelivaju, baš kao kada biste benzin, recimo, prosuli u baru obasjanu sunčevim zracima“.
Pogled na Zemlju kao najdivnija orkestarska simfonija
Iako je svemir apsolutno beščujan, kaže Kaleri, taj mit o neverovatnom spokojstvu kada ste gore narušavaju svi ti zvuci koje proizvodi sama svemirska stanica. „Mi tamo imamo drugačije osećaje, svako svoj boravak u Stanici doživljava na svoj način“.
„Jednom smo davne 1996. godine preletali Alpe. Bila je zima, noć, mesec je blistao, a vreme je bilo izuzetno jasno, ni oblačka. Alpi su bili zavejani, sama atmosfera je bila specifična. U Stanici u tom trenutku nisu radili ventilatori, bila je praktično apsolutna tišina. To što sam tada doživeo posmatrajući taj prizor bilo je veličanstveno, poželeo sam da pustim neku simfonijsku kompoziciju, nedostajala mi je neka veličanstvena muzika. Eto, ponekad se osećate tako uzvišeno, a katkad poželite da se izolujete, da budete sami sa svojim mislima“, priseća se Kaleri svojih putovanja u svemir.
Bio je, kaže, mnogo puta i u otvorenom svemiru, ali je to nešto drugačiji osećaj, a sve se svodi na posao koji imate da obavite van stanice.
Zemlja kao ravna ploča — priča za zaludnike
Upitan šta misli o ideji da je Zemlja ravna ploča, Kaleri kaže da je ta priča samo za one koji vole da se zaluđuju.
„Pristalice te ideje nisu u pravu. Zemlja je sfernog oblika, baš kao što su i druga kosmička tela. To je više nego očigledno. Govoriti o ideji da je Zemlja ravna je besmisleno“, kroz smeh odgovara.
Kosmonaut poručuje…
„Glavna svrha postojanja ljudskog roda na našoj planeti je spoznaja, pre svega harmonije svega sveta oko nas, a odmah zatim i kako tu harmoniju očuvati. Deco, čuvajte našu planetu, jer drugu nećemo imati — svoju kuću moramo držati u najboljem redu“, zvanično zaključuje Kaleri.
