Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović saopštila je ruskim medijima prilikom boravka u Moskvi da Zagreb može da pomogne u jačanju saradnje između Rusije, EU i NATO-a. Nešto ranije su se u Beogradu sastali specijalni izaslanik SAD za okončanje sukoba u istočnoj Ukrajini Kurt Volker i pomoćnik ruskog predsednika Vladislav Surkov, a i srpski zvaničnici su saopštavali da bi Srbija mogla da bude most između Rusije i Zapada.
Dakle, obe ove balkanske države žele neku vrstu posredničke uloge, pa je pitanje koja ima veće izglede da je dobije, ako je Moskvi, Briselu i Vašingtonu uopšte potreban posrednik.
Zagreb ili Beograd — Kremlj se pita
Ključ za tu poziciju je u Moskvi, naglašava za Sputnjik analitičar Dragomir Anđelković, jer od Rusije zavisi da li će to biti Srbija ili Hrvatska.
Međutim, upozorava Anđelković, bilo bi nelogično da to bude Hrvatska, jer je ona i član EU i član NATO-a, pa bi to naprosto bio sukob interesa, jer je teško očekivati da ona može bude objektivan posrednik između svojih organizacija i Rusije.
„Hrvatska stoga ne može da bude posrednik. Srbija opet ima strateško partnerstvo sa Rusijom, nalazi se u procesu evrointegracija i ima korektne odnose sa NATO-om, pa je, uslovno rečeno, između dva bloka odnosno između Rusije i zapadnog bloka“, napominje Anđelković.
U takvim okolnostima se, prema mišljenju tog analitičara, nameće kao prirodno rešenje da Srbija bude posrednik jer kad bi Hrvatska dobila status posrednika onda bi samo strateško partnerstvo sa Rusijom bilo potpuno obesmišljeno.
„Logično bi bilo postaviti pitanje u Beogradu — kako to da može da bude posrednik neko ko je član NATO-a, a mi koji nismo član NATO-a i koji izbegavamo da uđemo u Alijansu, makar zbog toga imali i probleme, i izbegavamo da uvedemo Rusiji sankcije, ne dobijamo taj položaj. Prihvatanjem da članica NATO-a bude posrednik Moskva bi poslala poruku državama kao što je Srbija da se ne isplati biti neutralan“, rezonuje Anđelković.
Balkan je ponovo postao arena sukoba Istoka i Zapada, konstatuje za Sputnjik Irina Rudnjeva iz moskovskog Centara za proučavanje savremene balkanske krize, ali trenutno niko nije preuzeo ulogu posrednika između njih.
Hrvatska ima određene ambicije da postane takav posrednik i da bude regionalni lider, ali, ukazuje Rudnjeva, drugo je pitanje koliko je to realno.
Kolinda Grabar Kitarović ima veliko iskustvo kad je reč o NATO-u, podseća sagovornica iz Rusije, ali zemlja koju ona vodi trenutno ne spada u kategoriju čak ni regionalnih lidera, da ne govorimo o nekom širem uticaju.
Zagreb još mora da stasava za velike uloge
„Osim toga, Rusija, verovatno, neće pristati na posredovanje Hrvatske, jer Zagreb ima veoma razvijene odnose sa Kijevom, i ukrajinski političari čak razmatraju mogućnost da iskoriste ’hrvatsko iskustvo‘ u Donbasu. Svaki potez Hrvatske da postane posrednik bi izazvao negativnu i čak ljubomornu reakciju Beograda, ne samo zbog rusko-srpskih specijalnih odnosa, nego pre svega zbog konstantnih tenzija na relaciji Beograd–Zagreb“, podvlači Rudnjeva za Sputnjik.
Hrvatska dosledno sledi politiku EU, pa se Zagreb vrlo brzo pridružio antiruskim sankcijama i antiruskim izjavama, ali se sada, prema mišljenju saradnice Centara za proučavanje savremene balkanske krize, situacija menja i ponašanje malih zemalja-članica EU najbolji je dokaz da Brisel preispituje odnos prema Rusiji.
„Evropa je zainteresovana za obnavljanje saradnje sa Moskvom i Zagreb oseća taj ’vetar promena‘. Vladimir Putin se nedavno sastao sa nemačkim privrednicima, što još jednom potvrđuje da ključne zemlje EU žele da ojačaju poslovne odnose sa Rusijom. Kao što vidimo, Hrvatska je na ispravan način shvatila tu poruku, jer Nemačka je uvek bila i ostaje najveći strateški partner Zagreba“, navodi Rudnjeva.
Uprkos tome, sugeriše Dragomir Anđelković, Hrvatska svakako ne može da bude posrednik, jer je eksponent zapadnih interesa i to je isključivo funkcija kurira koji se trudi da bude ljubazan sa drugom stranom da bi delovalo kao da je posrednik.
Obično je u teškim pregovorima koristan posrednik, smatra taj analitičar, ali Moskva i zbog sebe i zbog šireg geopolitičkog konteksta ne bi smela da prihvati da to bude Hrvatska.
„Pitanje je da li Srbija može da bude posrednik ili neka zona kao što je to nekad bio Island, gde se predstavnici velikih susreću. Ali Hrvatska, ponavljam, ne bi smela da bude bilo šta od toga, jer je integralni član i NATO-a i EU“, jasan je Anđelković.
