Afera „Agrokor“ dobila je novu dimenziju. Pravo opsadno stanje rano jutros izazvalo je 300 hrvatskih policajaca na više od 60 lokacija, pretresajući kuće vlasnika „Agrokora“ Ivice Todorića i 15 ljudi koji su rukovodili radom koncerna „Agrokor“. U akciji je, po pisanju medija, uhapšeno šest osoba.
Todorića, naravno, nisu našli. Navodno je u Londonu sa obojicom sinova. Ali, on se oglasio na svom blogu, najavivši da sprema tužbe. Protiv njega se, kaže, vodi politički proces nezakonitim radnjama premijera Andreja Plenkovića.
Da ovakva akcija policije „visi u vazduhu“ bilo je jasno posle višemesečne istrage Državnog tužilaštva Hrvatske. Jasno je bilo i Todoriću da se nešto sprema kada je nedavno u potaji bio u Beogradu kada su mediji spekulisali da je došao da se konsultuje sa stručnjacima za međunarodno pravo. Brzo potom pokrenuo je i blog na kome je iznošenjem svoje istine o „Agrokoru“ optužio Vladu da je usvajanjem „leks Agrokora“ u stvari sabotirala spas kompanije zarad svoje koristi.
Premijer Andrej Plenković, međutim, tvrdi da je Vlada svojim činjenjem upravo izbegla finansijski cunami. Novinarima je rekao da su policija i pravosuđe radili svoj posao, a Vlada svoj, ali je ipak priznao da nije ni slutio da će, kada je seo u premijersku stolicu, imati ovakav slučaj.
Komentarišući današnju akciju policije, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je ona samo običan sled najave vanrednog upravnika „Agrokora“ Anta Ramljaka da postoji više razloga da se protiv odgovornih lica u „Agrokoru“ podnesu krivične prijave.
„Iako nama izgleda spektakularno, to je deo uobičajenih aktivnosti kod takvih problematičnih preduzeća kao što je ’Agrokor‘, a on je u svakom smislu problematičan jer ima dugove koji prelaze milijarde i raširen je na celokupnom balkanskom prostoru“, kaže Savić za Sputnjik.
Situacija u „Agrokoru“ je mnogo teža nego što to na prvi pogled izgleda, jer su se, kako kaže, stvari odvijale onako kako ne treba, a mnogo toga je još skriveno pod tepihom.
Savić ima utisak da postoji pretpostavka da je deo imovine „Agrokora“ sklonjen negde na ličnim računima, i to je možda jedan od razloga akcije policije, ali ne i najvažniji. Najvažniji je, kaže, da ljudi koji znaju o poslovanju „Agrokora“ mogu da budu od koristi istražnim organima da se to klupko rasplete.
Uprava „Agrokora“ upravo se tereti zbog odobravanja spornih finansijskih izveštaja u periodu od 2006. do 2017. U nalogu za hapšenje Todorića navedeno je da postoji osnovana sumnja da je počinio krivična dela zloupotrebe poverenja u privrednom poslovanju, krivotvorenje službene ili poslovne isprave i povrede obaveze vođenja trgovačkih i poslovnih knjiga. Sumnjiče ga da je od 2006. godine u finansijskim izveštajima poslovanje i finansijski položaj „Agrokora“ prikazao uspešnijim od stvarnog rezultata u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe kao većinskog vlasnika deonica.
Prema pisanju hrvatskih medija, šest danas privedenih iz Upravnog odbora „Agrokora“, već tokom dana bi trebalo da budu odvedeni na razgovor u zagrebačko Županijsko državno pravobranilaštvo, nakon čega bi tužilaštvo trebalo da odluči hoće li i zbog kojih krivičnih dela protiv njih da pokrene istragu.
Na pitanje Sputnjika koji bi mogli da budu naredni koraci Ramljaka, o čijem ponovnom dolasku u Beograd koliko već u sredu mediji spekulišu, Savić ističe da sada svako pokušava da spase šta se spasti može sa broda koji ubrzano tone.
„Ramljak pokušava da servisira tekuće dobavljače, da koliko god može održi biznis ’Agrokora‘. U drugi plan je stavio ostale poverioce, pre svih velike banke, kod kojih ’Agrokor‘ ima velika zaduženja“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta i dodaje: „Videli smo kako su one reagovale, posebno ’Sberbanka‘ i ’Banka Inteza‘ u Srbiji“.
„Ramljak je pokrenuo kontraarbitražu pred Londonskim sudom da može, ono što je najinteresantnije za nas je da raspolaže imovinom ’Agrokora‘ u Srbiji. S druge strane, ’Sberbanka‘ i ’Inteza‘ su takođe pred srpskim sudom pokrenule proces da zaštite svoje interese kako ’Agrokor‘ ne bi mogao da raspolaže tom imovinom i da bi eventualno u nekom stečajnom raspletu naplatile barem veći deo svojih potraživanja prema ’Agrokoru‘. To je drugi pravac na kome će insistirati stečajni upravnik. Sad vidimo da ni to ne ide jednostavno. To zavisi od odluke arbitraže u Londonu, ali i od upornosti banaka. To je sledeća akcija koju očekujem“, kaže Savić.
Današnja akcija policije i hrvatskog pravosuđa u svakom slučaju neće uticati na „Agrokorove“ kompanije u Srbiji u kojima radi oko 11.000 ljudi, jer po odluci Privrednog suda u Beogradu primena „leks Agrokora“ nije omogućena u tim preduzećima. Drugim rečima, njihova imovina ne može biti garancija za kredite kojima se „Agrokor“ zadužio kod „Sberbanke“ i „Banke Inteza“.
„Što se tiče ove akcije hrvatskih organa koja je u toku, oni rade svoj posao i doći će verovatno do nekih informacija koje će baciti novo svetlo na poslovanje „Agrokora“. Verovatno će pokazati da Agrokoru ipak nema spasa i da će on pre ili kasnije otići u stečaj, i da svi oni koji su godinama učestvovali u takvom načinu funkcionisanja kompanije moraju konačno da snose posledice“, ocenio je Savić za Sputnjik.
