Prvi konvoj turske vojske u okviru vojne operacije koju Turska sprovodi u sirijskoj provinciji Idlib, prešao je na to područje u četvrtak u kasnim satima.
Konvoj od tridesetak vozila prešao je sirijsko-tursku granicu kod prelaza Bab el Hava i zaputio se ka strateški važnom uzvišenju Šeik Barakat, sa kog može da se kontroliše dobar deo severozapadne Sirije, ali i ka oblasti Afrin, koja je pod kontrolom kurdskih snaga.
Prisustvo turske vojske u Siriji je dugotrajno, kaže Slobodan Janković sa beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
„Oni su se angažovali kada je zapretilo da Kurdi povežu svoje dve teritorije na severu Sirije, uz granicu sa Turskom. Tada su direktno i otvoreno poslali svoju vojsku i osigurali su jedan džep za takozvane turkomanske paravojne formacije. Ono što sada Turska radi jeste da obezbedi, sutra kada se završi rat sa terorističkim organizacijama i kada dođe do preuređenja Sirije, za sebe jednu teritorijalnu autonomiju“, objašnjava Janković.
Na taj način, nastavlja on, Turska želi da sa jedne strane predupredi raspad Sirije i stvaranje kurdske države na njenoj teritoriji, a sa druge strane, ako već dođe do stvaranja autonomne kurdske oblasti, sličnu autonomiju obezbede i za turkofone narode koji žive u Siriji.
Turska vojska, kaže Janković, na teritoriju Sirije ušla je pod izgovorom sprovođenja sporazuma o deeskalaciji, odnosno o stvaranju mirnih zona. Taj sporazum postignut je između Turske, Rusije, Sirije i Irana u kazahstanskoj prestonici Astani prošlog meseca. Na taj način su i turske vlasti obrazložile u sredu ulazak svojih trupa u Siriju.
Zona oko Idliba bila bi jedna od nekoliko takvih zona na severoistoku Sirije kako bi se ublažili sukobi između raznih naoružanih grupa.
„Turska, koliko vidimo, zasad nema problema sa Rusijom. Ona sa njom sarađuje. Ne treba zaboraviti da se sve ovo dešava u trenutku kada je već završen referendum u iračkom Kurdistanu i kada, samim tim, rastu potencijali za nekakvo kurdsko udruživanje. Opet jača kurdski problem. Njihova (turska) politika u Siriji je deo šireg bliskoistočnog šaha gde oni žele da osiguraju integritet same Turske i da pojačaju svoje pozicije“, kaže Janković.
Na turski potez se u Damasku sigurno ne gleda blagonaklono, uveren je Janković, ali on ne misli da Sirija ima podršku Rusije da se konfrontira sa Turskom.
„One (turske trupe) tamo dolaze i zauzimaju teritorije gde se ne nalaze sirijske oružane snage. U provinciji Idlib i dalje je jako prisustvo raznih terorističkih organizacija, od takozvanih umerenih snaga, pa sve do koalicije koja okuplja bivši Nusra front, Al Kaidu i slično“, kaže Janković.
Informacija o ulasku turskog konvoja došla je upravo iz izvora bliskih takozvanoj umerenoj opoziciji. Nju je dopisniku „Njujork tajmsa“ prosledio jedan od komandanata takozvane Slobodne sirijske armije, poznat pod pseudonimom Abu Kairo.
On je rekao da su konvoj pratili borci Tahrir el Šama, džihadističke koalicije čiji je deo i Nusra front, ogranak Al Kaide u Siriji.
Tahrir el Šam se protivi sporazumu o deeskalaciji, ali to što su borci ove organizacije pratili turski izviđački tim prošle nedelje ukazuje na to da neće biti sukoba između terorista iz ove organizacije i turskih trupa, smatra dopisnik „Njujork tajmsa“ iz Amana.
Ulaskom u privremenu koaliciju sa Rusijom, Iranom i sirijskom vladom protiv DAEŠ-a, Turska je ušla u koaliciju i protiv ostalih terorističkih grupa u Siriji, smatra Janković. Međutim, takozvana umerena opozicija i dalje uživa podršku Turske.
„Ono što je primarni interes Turske jeste osiguranje da čitav sever Sirije, izuzev primorskog dela, gde su jake vladine snage, ne bude u potpunosti pod kontrolom Kurda i da se tu ne stvori jaka kurdska teritorijalna autonomija“, zaključuje Janković.
Istim motivom Turska je bila ponukana i prošle godine kada je lansirala operaciju „Štit Eufrata“. Ova operacija imala je za glavni cilj da odbaci teroriste DAEŠ-a dalje od turske granice, ali i da zaustavi napredovanje kurdskih boraca.
Podržani od strane SAD u borbi protiv DAEŠ-a borci kurdskih Jedinica narodne zaštite (JPG) osvojile su prostranu oblast na severoistoku Sirije i težili su da se spoje sa enklavom Afrin.
Turska smatra da je JPG produžena ruka Radničke partije Kurdistana (PKK), koja se u Turskoj bori za nezavisnu kurdsku državu i ima status terorističke organizacije, a njen lider Abdulah Odžalan nalazi se u zatvoru.
