U ekskluzivnom razgovoru za Sputnjik, autori ove knjige, bivši savetnik Pentagona Robert Harkavi i novinar Patrik Bab, otkrivaju kako je nastala ova knjiga-bomba.
Bab i Harkavi su imali pristup tajnim dokumentima sedam obaveštajnih službi, razgovarali su sa bivšim agentima i obavljali toksikološke analize, a na osnovu tog materijala napisali su knjigu u kojoj opisuju ubistva koja je organizovala CIA.
„Uve Baršel, Ulof Palme i Vilijam Kolbi su imali nešto zajedničko“, objašnjava autor knjige, televizijski novinar Patrik Bab.
„Oni su, svaki na svoj način, bili povezani sa pitanjima međunarodne trgovine oružjem u okviru afere ’Iran kontra‘, odnosno sa CIA i mrežom tajne vojske NATO-a pod nazivom ’Stej bihajnd‘ (Stay behind)“, objašnjava Bab.
Prema Babovim rečima, on je na rasvetljavanju ovih ubistava radio zajedno sa politikologom i bivšim savetnikom Pentagona Robertom Harkavijem nekoliko godina, dobivši i pristup tajnim dokumentima iz čak sedam obaveštajnih službi sveta, sarađujući sa različitim penzionisanim agentima specijalnih službi, kao i hemičarima i toksikolozima.
Prošle nedelje je u Berlinu bila održana prezentacija ove knjige, koju opisuju kao detektivski roman. Pa ipak, ona je napisana na osnovu realnih događaja, odnosno tajnih operacija koje su sprovodile strogo čuvane tajne strukture u okviru specijalnih službi, odnosno oni ljudi koji stoje iza mnogih senzacionalnih, ali do danas nerazjašnjenih ubistava.
Palme — ubistvo koje je počinila tajna vojska NATO-a
Ulof Palme je u periodu od 1982. do 1986. godine bio premijer Švedske. Dana 29. februara 1986. godine upucan je nasred ulice u Stokholmu.
„Imamo protokol sastanka radnika štaba za planiranje tajnih operacija u okviru rukovodećeg organa tajne vojske NATO-a pod nazivom ’Stej bihajnd‘, održanog 15. decembra 1985. godine. Iz ovog protokola se može zaključiti da su CIA i MI-6, uz učešće ’Stej bihajnd‘, planirali ubistvo Ulofa Palmea“.
Mreža tajne vojske „Stej bihajnd“ formirana je tokom Hladnog rata s ciljem sprovođenja atentata i provokacija u slučaju sovjetske invazije na Zapadnu Evropu, kao i u slučaju eventualnog dolaska radikalno levičarskih stranaka na vlast na demokratskim izborima.
U slučaju ubistva Palmea, zatražena je pomoć bivšeg tajnog agenta iz Irana koji je svojevremeno prošao obuku CIA. Prema njegovim rečima, motiv ubistva bi mogao da bude to što se NATO brinuo da će Palme krenuti putem saradnje sa SSSR-om, kao i to što se zalagao za Evropu bez nuklearnog oružja.
„Govorimo o posebnim operacijama specijalnih službi. To su tajne operacije. Palme, Baršel, Kolbi. U žargonu CIA, to se nazivalo ’svrsishodno ubistvo‘. Deo zadataka se predavao ’podizvođačima‘. Tako se ’mrsio‘ trag i to su bili pokušaji da se sakriju bilo kakva svedočanstva ili potvrde o umešanosti. Naručioci su želeli da se što više udalje od tih tema i zadataka i da ’podese‘ okolnosti tako da nemaju nikakve veze sa tim“, objašnjava autor.
Kolbi — Prvo šef CIA, a potom pranje novca
Sedamdesetih godina prošlog veka Vilijam Kolbi je bio direktor CIA, a poginuo je 1996. godine. Po zvaničnoj verziji to je bila posledica nesrećnog slučaja.
„U Švedskoj, za koju je vojna neutralnost iznad svega važna, Vilijam Kolbi je napravio tajnu vojsku ’Stej bihajnd‘“, govori Bab.
„Zato je do svoje smrti on čuvao svoje kontakte u Švedskoj. Jedan od tih ljudi je bio agent CIA i član tajne vojske, ali uz to i glavni rukovodilac tokom istrage ubistva Palmea“.
Posle povlačenja sa mesta šefa CIA, Kolbi je počeo da radi kao pravnik australijske banke „Nugan hend“.
„Tu banku su koristili u vidu paravana kad god bi CIA ’prala novac‘ u vezi sa trgovinom oružjem i narkoticima. To smo saznali iz dokumenata koje smo dobili od australijskih istražitelja“. Prema rečima autora knjige, ova banka je imala i svoju filijalu u Hamburgu — „F. A. Nojbauer bank“.
„Sa druge strane, ove informacije je nemoguće dobiti od nemačkih organa za nadzor poslovanja banaka (Bafin), jer podataka o poslovanju ove banke nema, i navodno nisu ni postojali“, podvlači Bab.
Baršel — Od kontakata sa CIA do misteriozne smrti
Član nemačke stranke CDU Uve Baršel bio je na čelu oblasti Šlezvig-Holštajn u Zapadnoj Nemačkoj od 1982. do 1987. U oktobru 1987. godine njegovo telo pronađeno je u hotelskoj sobi u Ženevi, a zvanična verzija je glasila da je izvršio samoubistvo. Nekoliko meseci pre toga, u poslednjem trenutku je izbegao avionsku nesreću. Decenijama su oko njegove smrti kružile glasine da je ovog političara ubio Mosad.
Bab i Harkavi su tokom istraživanja kontaktirali glavnog istražitelja tužilaštva iz Libeka Hajnriha Vilea, koji je pratio slučaj Baršel.
„Ovo je jednostavno nezamislivo. Prvi čovek jedne nemačke države umire u inostranstvu pod nerazjašnjenim okolnostima, a niko ne pokazuje nikakvo zanimanje za taj slučaj. Vlasti su celu stvar zataškale“, kaže Vile.
Istražitelj ipak nije odustao, pa je došao do saznanja da je Baršel zvanično održavao kontakte sa CIA.
„To nije bila tajna. On je zvanično obaveštavao Federalnu kancelariju za zaštitu Ustava (obaveštajna agencija Zapadne Nemačke) o svojim kontaktima sa CIA“, kaže Vile.
CIA je ovog političara vrbovala još kao mladića.
„Posle mature, Baršel je radio u kancelariji javnog beležnika preko koje su sklapani poslovi globalne trgovine oružjem uz znanje CIA“, objašnjava Vile.
Tu dolazimo do afere i političkog skandala „Iran kontra“, koji se desio za vreme drugog predsedničkog mandata Ronalda Regana.
Skandal je počeo kao operacija oslobađanja sedam američkih talaca koje je u Libanu držala grupa sa iranskim vezama, povezana sa Armijom čuvara islamske revolucije. Viši američki vladini zvaničnici su potajno organizovali prodaju oružja Iranu, koji je tada bio pod embargom na kupovinu oružja. Umešani američki zvaničnici su se nadali da će novac od prodaje oružja osigurati puštanje nekoliko talaca koje su držali islamistički teroristi i omogućiti američkim obaveštajnim agencijama da finansiraju nikaragvanske kontraše, pošto je prethodno američki Kongres zabranio finansiranje kontraša.
Iranska strana je obećala da će učiniti sve u njenoj moći da izdejstvuje oslobađanje američkih talaca. Plan se pretvorio u prodaju oružja u zamenu za taoce. Velike promene su se desile krajem 1985, kada je deo novca od prodaje oružja bio preusmeren na finansiranje kontraša antikomunističkih pobunjenika u Nikaragvi.
„Mi verujemo da je CIA bila umešana u smrt Baršela, a da je njegova smrt zapravo bila ubistvo“, kaže Bab.
Dokazi koje su Bab i Harkavi prikupili pokazuju da je lekar koji je pregledao Baršelovo telo takođe bio dvostruki agent CIA.
„To objašnjava zašto je prvi nalaz autopsije bio netačan“, kaže Bab. Ovaj novinar tvrdi da novi toksikološki izveštaji pokazuju da je nemački političar u stvari ubijen.
