Članovi Parlamentarne skupštine Saveta Evrope većinom glasova su usvojili rezoluciju kojom se osuđuje novi ukrajinski zakon o obrazovanju. Prema mišljenju PSSE, taj dokument krnji pravo nacionalnih manjina da se obrazuju na svom rodnom jeziku. Od 110 parlamentaraca koji učestvuju u glasanju za usvajanje rezolucije izrazilo se 82 osobe, 11 je bilo protiv doj se 17 uzdržalo.
PSSE podseća da „države imaju pravo da podstiču učenje zvaničnog jezika“, ali su pri tome naglasili: „Kada država primenjuje mere za propagandu zvaničnog jezika, one treba da idu ruku pod ruku sa merama zaštite koje će da pomažu jezike nacionalnih manjina“.
Zahtev za autonomijom
„Ministarstvo inostranih poslova Mađarske je obavestilo našu Ambasadu o akciji 13. oktobra pod nazivom ’Samoopredeljenje za Zakarpatje‘. Je l‘ to Budimpešta podržava separatizam?“, napisao je 11. oktobra 2017. godine na svom nalogu na Tviteru šef ukrajinske diplomatije Pavel Klimkin.
„Odmah smo poslali protestnu notu sa zahtevom da se zabrani ta provokacija! Uvereni smo da će Mađarska i dalje poštovati teritorijalnu celovitost Ukrajine“, dodao je ministar.
„Kako tamo može biti separatizma? U Zakarpatskoj oblasti živi 1,5 miliona stanovnika, od kojih Mađari čine samo 10 odsto, ima samo 150.000 Mađara. Zato je smešno govoriti o nekom ozbiljnom separatizmu“, prokomentarisao je za RT ukrajinski ekspert za Mađarsku Aleksandar Stikalin.
Druga je stvar što se u tom rejonu stanovnici do 1945. godine nisu izjašnjavali kao Ukrajinci, već kao Rusini, što su do 1920. godine bili pod vlašću mađarske krune, kao i što su tamo tradicionalno jake pozicije Budimpešte i želja ka većoj nezavisnosti, kaže stručnjak.
Budimpešta odavno pokreće pitanje o samoopredeljenju Zakarpatja gde živi veći deo ukrajinskih Mađara. Za autonomiju se zalaže treća po jačini partija u Parlamentu Mađarske — nacionalistički Jobik. S vremena na vreme se oglašavaju i sami stanovnici Zakarpatja na tu temu. U aprilu 2016. godine Zakarpatski oblasni savet se obratio centralnim vlastima Ukrajine da vlastima regiona daju veće nadležnosti, pozivajući se na referendum iz 1991. godine.
Istovremno glasajući za izlazak Ukrajine iz sastava SSSR-a, tada je više od 78 odsto stanovnika te oblasti podržalo i davanje specijalnog samoupravnog statusa regionu, ali rezultati narodnog izjašnjavanja nisu bili u punoj meri realizovani.
Izjava Pavla Klimkina povodom akcija Budimpešte čula se u pozadini pogoršanja odnosa između Ukrajine i Mađarske nakon usvajanja ukrajinskog zakona o obrazovanju, kojim je u budućnost mađarskog jezika u Ukrajini dovedena u pitanje.
