Suprotno sporazumu NATO-Rusija, Druga oklopna brigada SAD stigla je u Poljsku i raspoređena je zajedno sa oklopnim vozilima, dok je u Poljskoj ostala tehnika Treće američke brigade.
„Na taj način, suprotno svim izjavama NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država o ’beznačajnosti‘ trupa koje se gomilaju na granici sa Rusijom, defakto je sada raspoređena ne brigada, već mehanizovana divizija američke vojske, gde za dva sata mogu da se prebace pripremljeni vojnici iz najbliže američke baze u Evropi“, izjavio je portparol Ministarstva odbrane Rusije, general-major Igor Konašenkov.
Moskva je odmah reagovala i najavila da bi mogla da se povuče iz osnovnog akta Rusija-NATO ukoliko Sjedinjene Američke Države nastave da pojačavaju svoje vojno prisustvo u Poljskoj i na Baltiku, izjavio je za Sputnjik zamenik predsedavajućeg Odbora Saveta Federacije Rusije za odbranu i bezbednost Franc Klincevič.
Komentarišući za Sputnjik eventualni izlazak Rusije iz sporazuma, vojni analitičar Miroslav Lazanski kaže da taj sporazum svakako više ničemu ne služi i da Rusija ne može da izgubi ništa ako izađe iz njega.
„Sporazum nije davao Rusiji pravo veta da blokira bilo koju odluku NATO-a. On je više savetodavnog karaktera, da će NATO obavestiti Rusiju o ovome ili onome. Tu nema nikakvog prava odlučivanja Rusije kojim bi se osujetili neki potezi ili akcije Alijanse. NATO će sa sporazumom raditi ono što bi radio i bez njega. Ako misle da nagomilavaju vojsku i borbenu tehniku u Poljskoj i baltičkim državama, oni će to raditi, bez obzira da li ima ili nema sporazuma“, kaže Lazanski.
On dodaje da ova situacija nije od juče i da Rusija reaguje sporo. Malo po malo, ali NATO se ipak opasno primiče Rusiji, primećuje Lazanski.
„Nije to samo medijski rat, kako ga neki predstavljaju. Rusi stalno u ime nekih novih odnosa, čekajući Trampa da se probudi, puštaju NATO, bez adekvatne reakcije na gomilanje trupa oko ruskih granica. Ova situacija mene, ali i pojedine ruske kolege, pomalo podseća na 1939. godinu. Sve što je Buš obećavao Gorbačovu, da se NATO neće širiti na države bivšeg Varšavskog pakta, a kamoli na zemlje bivšeg SSSR-a, u praksi je pogaženo. Sve su lagali. Ne znam čemu taj sporazum služi“, kaže Lazanski.
On dodaje da se možda još poštuju neki delovi sporazuma koji se odnose na borbu protiv terorizma, ali da ona u Siriji nije potpuno objedinjena i podseća da Rusija optužuje Amerikance da simuliraju u toj borbi.
Njegov kolega iz Moskve, vojni analitičar Viktor Litovkin ipak veruje da za sada SAD i NATO vode samo informaciono-psihološki rat protiv Rusije i da NATO u tom kontekstu postavlja dodatne snage na ruskim granicama. Međutim, za sve to će platiti upravo stanovnici tih država, kaže Litovkin.
„Možemo slobodno da kažemo da je Amerika izvršila tihu invaziju na zemlje na granicama Rusije. Kako bi se opravdali ogromni troškovi za vojne potrebe i stvaranje atmosfere straha, oni šire priče da je Rusija agresor. Za poslednjih 25 godina Rusija nije vodila nijedan rat, niti okupirala tuđe teritorije. A trebalo bi nam dosta vremena da bismo prebrojali gde je sve NATO vodio agresivne ratove i koje je teritorije okupirao u istom tom periodu“, podseća Litovkin.
On dodaje da NATO sam radi ono što govori i za šta optužuje Rusiju. Oni koriste tuđe teritorije i njihove resurse za sopstvene interese, kaže sagovornik Sputnjika iz Moskve.
„Kada govore da je izvor napetosti u svetu recimo Iran ili Severna Koreja, pa i Rusija, zapravo bi trebalo da pogledaju na sebe i na ono što oni sami čine. Rusija se neće priključiti trci u naoružanju. Rusiji je potrebno da ima dobru vojsku, spremnu da odgovori na bilo koju agresiju i mi to imamo. Više od toga Rusija neće trošiti na sektor odbrane. Sa druge strane, Rusija izdvaja prilična sredstava kako se niko ne bi usudio na takav napad, osim na napad verbalne prirode.“
Američke snage u Poljsku su dovukle 87 tenkova, teške samohodne haubice, 144 borbena pešadijska vozila „bredli“ i još oko sto jedinica tehnike.
Kao odgovor na raspoređivanje tenkovske divizije SAD u Poljskoj Rusija može da odgovori jačanjem svoje grupe „Iskandera“, izjavio je šef Komiteta Državne dume za odbranu Vladimir Šamanov.
Zamenik predsedavajućeg Odbora Saveta Federacije Rusije Franc Klincevič za odbranu i bezbednost za Sputnjik kaže da odluku o eventualnom izlasku Rusije iz sporazuma sa NATO-om donose predsednik kao vrhovni komandant, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane.
