Osamdesetsedmogodišnja Japanka u invalidskim kolicima umrla je nakon 150 uboda džinovskih stršljenova, objavile su lokalne vlasti.
Roj stršljenova sprečio je negovateljicu da pomogne napadnutoj ženi, a nije mogla da je spasi ni ekipa hitne pomoći jer sa sobom nije imala zaštitnu opremu.
Žena je bila prevezena u bolnicu u roku od 50 minuta nakon najezde stršljenova, a idući dan proglašena je mrtvom.
Oko 20 osoba svake godine umire u Japanu zbog napada stršljenova, objavila je japanska mreža NHK.
Razmnožava se zabrinjavajuće brzo
Azijski džinovski stršljen je najveća vrsta stršljena, a veličine je vrapca sa narandžastom glavom, crnim telom i žaokom od šest milimetara. Nije novost u životinjskom svetu i već dugo nastanjuje područja Dalekog istoka — od Rusije i Indije do Šri Lanke, Kine i Japana.
Međutim, ono što je novost je brzina njegovog razmnožavanja i opstanka. Sve toplije zime omogućuju maticama preživljavanje duže nego što im je priroda namenila, a sve veći broj gnezda predstavlja pravu opasnost, kako za pčele, tako i za ljude, slažu se naučnici.
Napadi na ljude
Stršljeni će napasti čoveka približi li se njegovom staništu, posebno tokom leta kad su aktivniji i više uznemireni. Međutim, javnost ne percipira stvarnu opasnost koja dolazi od njih, pa dok se svi boje morskih pasa, retko ko je svestan da oni u jednoj godini ubiju više ljudi u svetu nego morski psi u deset godina.
Svake godine, oko pedesetak ljudi podlegne njihovom ubodu u severozapadnoj Kini, a taj broj je u stalnom porastu, zbog širenja gnezda i približavanja gradovima.
Stvarne zaštite nema, osim eventualno sigurnosnih odela.
„Problem kod azijskih stršljena su njihova veličina i količina otrova“, kaže entomolog Lyn Kimsej.
Nakon uboda, tkivo postaje crno i može doći do nekroze, ako vas već otrov ne ubije.
Koliko je taj otrov snažan dokazuju i slučaj u kojem je žena ostala paralizovana nakon brojnih uboda dok je radila na svome polju. Dva dana je provela na dijalizi koja joj je spasila život izbacivanjem otrova iz organizma.
Izvori: Ekspres.hr
