Aurora je bila više od 25 puta svetlija od svih koje su do sada uočene na Marsu.
Još jedan „čudan“ element tog kosmičkog događaja, prema NASA, jeste to što se velika eksplozija desila tokom tzv. „Sunčevog minimuma“ u okviru 11-godišnjeg ciklusa Sunčeve aktivnosti.
U isto vreme na Zemlji, američka svemirska agencija NASA snimila je dve velike „Sunčeve baklje“, od kojih je jedna takva „erupcija“ izazvala prekid u emitovanju radio-talasa na Zemlji.
„’Sunčeva baklja‘ je najveća od septembra 2005. godine, kada je registrovana prethodna, klase X, što je oznaka za najintenzivnije pojave te vrste“, saopštila je NASA.
Istovremeno, Republički geodetski zavod Srbije, čija Geomagnetska opservatorija prati solarno-geomagnetske poremećaje, saopštio je da intenzivna solarno-geomagnetska oluja, pored poremećaja u telekomunikacionim sistemima, može imati uticaja i na promene meteoroloških parametara i na formiranje vremenskih prilika.
„Bioritmička, radna i fizička aktivnost meteoropata i hipersenzitivnih ljudi mora biti prilagođena situaciji, moraju se pratiti uputstva i preporuke medicinskih ustanova“, saopštio je RGZS.
Kako solarni vetrovi utiču na ponašanje i psihu
Prema nekim svetskim studijama erupcije na Suncu imaju indirektan uticaj na ponašanje ljudi.
Jaka Sunčeva aktivnost ima za posledicu povećanje broja elektrona i protona, koji deluju na jono i magnetnu sferu Zemlje tako što menjaju intenzitet magnetnog polja zemlje, kao i rezonantnu frekvenciju zemlje.
„Te promene Zemljinog polja su u direktnoj vezi sa raznim fizičkim abnormalnostima, ljudi postaju agresivniji, broj samoubistava raste, povećava se broj depresivnih osoba, a učestale su i nesanice i glavobolje“, navodi biofizičar dr Diter Broers.
On tvrdi da iako ne postoji principijelna opasnost od Sunčevih aktivnosti, eksplozije deluju na ljudsku podsvest.
Iako su istraživanja NASA još krajem prošlog veka pokazala da je moguće da se na ispitanicima izazovu izmene svesti izlaganjem glave magnetnom polju, mišljenje da izmenjeno elektromagnetno polje može prouzrokovati proširenje svesti još nije priznato u konzervativnoj nauci.
Elektromagnetno zračenje direktno utiče na ljude
Urednik časopisa „Elementi“ Slobodan Bubnjević za Sputnjik ističe da je vrlo teško govoriti o uticaju solarnih oluja na ljudsku psihu i organizam.
„Reč je o malom broju uređaja za telekomunikacije koji su pod uticajem tih oluja. Dobrim delom to su uređaji koji se nalaze u Zemljinoj orbiti koji su više izloženi tim uticajima. Možda bi se kroz neke dugoročne studije moglo doći do neke veze sa uticajem na čoveka, ali tih analiza za sada nema. Mnogo je značajnije postojanje bioritma kod različitih organizama koje je u direktnoj vezi sa elektromagnetnim zračenjem, a koje nam kontinuirano stiže sa Sunca. To definitivno utiče na našu fiziologiju“, smatra Bubnjević.
On objašnjava da je Zemlja zaštićena jakim magnetni poljem koje druge planete poput Marsa nemaju.
„Pošto Mars nema tu vrstu zaštite koju ima Zemlja ti efekti solarnih oluja su dramatično intenzivniji“, kaže Bubnjević.
Ističući da velike oluje, zemljotresi i erupcije vulkana nisu u bilo kakvoj vezi sa solarnim vetrovima, Bubnjević kaže da postoje pokazatelji da aktivnost morskih sisara poput kitova koji komuniciraju na vrlo specifičan način može da bude povezana sa eksplozijama na Suncu.
„Kitovi koriste različite talase da bi registrovali dubinu okeana ili mora. Tokom jačih solarnih vetrova, može doći do poremećaja u njihovim navigacionim sposobnostima, a posledica toga može da bude da se kitovi nasukaju na obale“, navodi Bubnjević.
Ako se ponovi Karingtonov događaj…
Do solarnih oluja dolazi zbog masivnih eksplozija na Suncu. Te eksplozije oslobađaju talase rendgenskih zraka i ultraljubičaste radijacije koja pogađa Zemlju u roku od nekoliko minuta, ometajući pritom radio-signale i nanoseći štetu elektronici na satelitima. Deset do dvadeset minuta nakon toga sledi navala energetskih čestica koje satelitima nanose još veća oštećenja, a zatim, nakon 15 do 30 časova, kreće plazma koja se pod jakim nabojem sudara sa magnetskim poljem planete Zemlje.
Najjača do sada zabeležena solarna oluja koja je pogodila Zemlju dogodila se 1859. godine. Poznata kao Karingtonov događaj, rezultirala je polarnom svetlošću koja se videla čak i na Kubi, i haosom u primitivnom električnom sistemu onoga vremena, zbog čega su nastali požari u telegrafskim stanicama.
U novijoj istoriji, solarna oluja koja je 1989. godine pogodila Kanadu izazvala je kratki spoj na električnoj mreži, pa su u roku od 90 sekundi milioni ljudi ostali bez struje punih devet sati.
Prema nekim procenama, ukoliko bi oluja veličine Karingtonovog događaja udarila Zemlju danas, cena oporavka samo u Americi bila bi između jedan i dva triliona dolara, a oporavak bi trajao celu deceniju.
