U izveštaju koji je objavio „Blumberg“ navedena su četiri scenarija koja bi mogla da izazovu novu svetsku ekonomsku krizu. Solarna oluja, odnosno eksplozija na suncu u najblažoj varijanti izazvala bi dnevni gubitak od 6,2 milijarde dolara ili 15 odsto dnevnog bruto proizvoda, dok bi najcrnji scenario proizveo trošak od čak 41,5 milijardi dolara što bi moglo da izazove slom dolara, navodi se u izveštaju.
I na Svetskom ekonomskom forumu vremenske nepogode, u koje su uvrštene i solarne oluje, kategorisane su kao jedan od najvećih rizika po svetsku ekonomiju.
Ne tako daleke 1989. godine, masivna eksplozija na suncu oslobodila je ogroman oblak solarne plazme koja je pogodila Kanadu, izbacivši kompletnu elektro mrežu u Kvebeku iz pogona, a šest miliona ljudi ostalo je devet sati bez struje.
Može li sunčeva eksplozija da sruši globalnu svetsku ekonomiju?
Pitanje je samo kad će se to dogoditi
Sagovornik Sputnjika ekonomista Mahmud Bušatlija ističe da je činjenica da pojedine akcije sunca izazivaju određene posledice na Zemlji.
„Pošto smo mi već postali globalno društvo i zavisimo od elektronike, sve ono što je u našim životnim aktivnostima pokriveno elektronskim resursom dovodi se u pitanje kad sunčane oluje pređu neku granicu i počinju da nanose štetu. To se već nekoliko puta dešavalo i sada je samo pitanje kada će jedna takva pojava biti mnogo intenzivnija od dosadašnjih.“
Bušatlija napominje da je teško ustanoviti koliki će biti obim štete i da li će biti globalnog ili lokalnog karaktera.
„Kataklizmičke pojave nisu isključene. Pitanje je kako se braniti od toga pogotovo što se i ne drži više mnogo do sugestije Nikole Tesle koji je govorio o tome da postoje načini kako se može kanalisati energija koja se kreće kroz svemir i koja dolazi do zemlje. Ali tada neko ne bi zaradio novac, pa se to i ne sprovodi“, kaže Bušatlija.
Ne možemo da napravimo magnetni štit
Urednik u Centru za promociju nauke Slobodan Bubnjević objašnjava da se usled eksplozija na suncu oslobađa veliki broj naelektrisanih i veoma brzih čestica. Kada solarni vetar stigne do Zemlje on izaziva razne pojave, a najvidljivija je polarna svetlost.
„Zbog magnetnog polja koje štiti našu planetu, ta pojava ne utiče na ljude, ali remeti rad velikog broja satelita koji se nalaze u orbiti.
Projekcija naučnika koji predviđa globalne posledice može da se dogodi jedino u slučaju da zbog solarnog vetra dođe do potpunog isključenja svih uređaja u orbiti. Iako je to teoretski moguće, nikada se do sada nije dogodilo i tako nešto se ni ne očekuje“, smatra Bubnjević.
On precizira da nije moguće napraviti efikasan sistem zaštite koji bi Zemlju u potpunosti mogao da zaštiti od kataklizmičnog scenarija.
„Mogućnost da čovek napravi tu vrstu zaštite u ovom trenutku ne postoji. Zato je neophodno kontinuirano praćenje sunčeve aktivnosti, jedna vrsta alarmnog sistema koji bi obezbedio da se objekti koji se nalaze u orbiti u pravom trenutku preusmere u svom radu.“
Bubnjević kaže da eksplozije na suncu ipak ne treba toliko da nas brinu.
„Neke pojave na zemlji realno treba da izazivaju mnogo veću zabrinutost zbog mnogo veće štete koje mogu da izazovu, a vezane su za klimatske promene koje se u ovom trenutku dešavaju“, zaključuje Bubnjević.
