Zapad, po svoj prilici, nikako ne može da se pomiri sa prijateljskim odnosima koje neguju Srbija i Rusija, a još manje može da prihvati ekonomsku ili bilo kakvu drugu saradnju dveju zemalja. Tome u prilog govori i izjava šefa srpske diplomatije Ivice Dačića koji je za Sputnjik rekao da su na svim sastancima sa zapadnim partnerima prisutne dve teme — Humanitarni centar u Nišu i industrijske zone za ruska preduzeća. Kako je naveo, obe stvari se tumače kao akti usmereni protiv zapadnih interesa.
Naime, srpski ministar privrede Goran Knežević još u martu je, nakon posete Moskvi, izjavio da su obavljeni razgovori na najvišem nivou u vezi sa osnivanjem specijalne ekonomske zone između Srbije i Rusije. On je objasnio da to podrazumeva investiranje ruskih kompanija u Srbiju, investiranje srpskih kompanija u Rusiju, formiranje zajedničkih preduzeća i zajednički izlazak na treća tržišta.
Od tada su krenuli i pritisci na našu zemlju kako bi se sprečila realizacija tih poslova. Zašto Zapadu smeta mogućnost osnivanja ruskih biznis zona u Srbiji, a ne smetaju im brojne američke, evropske, japanske kompanije koje posluju u našoj zemlji?
Prema rečima Vladimira Zinova, zamenika direktora naučno-tehničkog centra Ruske akademije za privredu i državnu upravu, odgovor je očigledan — zbog sankcija i aktuelne geopolitičke situacije.
„Nažalost, naši evropski partneri pokušavaju da ometaju ekonomski razvoj Rusije. Stvaranje industrijske zone za ruska preduzeća u Srbiji je veoma dobra ideja iz nekoliko razloga. Rusija traži izlaz na globalna tržišta, kada je reč o visokotehnološkim proizvodima, jer je zainteresovana za plasman robe sa povećanom dodatom vrednošću. Za razliku od azijskog, zapadno tržište je trenutno zatvoreno za Rusiju. Preko Srbije, Rusija bi mogla da pokuša da izađe na njega, to bi bilo jeftinije i brže, nego preko neke druge zemlje, jer je Srbija Evropa, ali ne i članica EU“, objašnjava Zinov.
On podseća da Srbija i Rusija imaju veoma dobre odnose kako na državnom nivou, tako i između dva naroda, kao i da zvanični Beograd nije uveo sankcije Moskvi.
„Bilo bi dobro ako Srbija uspe da se suprostavi ovom pritisku sa Zapada, ali za sada nije poznato kad će biti ukinut sankcioni režim, jer je jasno da je on uveden ne zbog Krima i Donbasa, nego iz mnogo globalnijih razloga, pre svega zbog resursa kojima raspolaže Rusija. Ali, bez obzira na pritiske spolja, svaka odluka zavisi od velikog broja faktora, između ostalog i subjektivnih. Smatram da Rusija i Srbija treba zajedno da se bore za otvaranje takve industrijske zone. Kada je reč o ekonomiji, sve je moguće jer vidite — dolazak saudijskog kralja se pripremao maltene 10 godina, Moskva i Rijad imaju mnogobrojna politička neslaganja, ali na kraju je do posete ipak došlo“, kategoričan je Zinov.
Borislav Borović iz Foruma nezavisnih ekonomista za Sputnjik kaže da u Srbiji već postoji 14 zona slobodne trgovine u kojima posluje oko 200 firmi, kako iz EU tako i iz drugih delova sveta. On napominje da ne postoje nikakve zakonske prepreka da u njima posluju i ruske kompanije, ili da se pak naprave posebne industrijske zone u kojima bi poslovale samo ruske firme.
„To bi naravno bilo dobro za ruske kompanije jer u slobodnim zonama možete da se bavite proizvodnjom, skladištenjem, trgovinom, bankarstvom, a dobra stvar za slobodne zone je to što se ne plaćaju PDV i carina na uvoz sirovina i repromaterijala koje dolaze iz inostranstva i koji su namenjeni za proizvodnju u tim zonama. Naravno, te kompanije su oslobođene i taksi za izvoz u sve zemlje sa kojima je Srbija potpisala sporazum o oslobađanju od carina, poput EU, Rusije, Turske, Belorusije, Kazahstana. To da neko preti da po našem zakonu ne možemo da dozvolimo ruskim ili bilo kojim drugim firmama da ne mogu da posluju u slobodnim zonama je potpuna diskriminacija“, kategoričan je Borović.
Kako kaže, brojni su benefiti koje bi Srbija imala osnivanjem ruskih biznis zona na svojoj teritoriji.
„Već sada ove zone u Srbiji imaju godišnje oko tri milijarde evra prometa, zatim ima dosta ulaganja, samo prošle godine je uloženo oko 240 miliona, jer te kompanije prave hale, grade infrastrukturu i angažuju domaće radnike. Takođe je uposlen srpski transport počev od železnice, kao i vodeni i drumski saobraćaj. Primera radi Beograd je idealan u tom smislu jer kroz njega prolazi drumsko-železnički koridor 10, kao i koridor 7, pa predstavlja jedan od prioriteta Evrope za saobraćajno čvorište. Pretpostavljam da su Rusi sve to imali u vidu kada su razmišljali o osnivanju biznis zona u Srbiji“, zaključuje Borović za Sputnjik.
