Sergej Lavrov, šef diplomatije Ruske Federacije posetiće Srbiju 23. februara sledeće godine, jer tada obeležavamo 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rusije i Srbije.
Ovo je ekskluzivno za Sputnjik otkrio Ivica Dačić, ministar inostranih poslova naše zemlje sa kojim smo razgovarali pošto se iz Moskve vratio u Beograd.
Koji je najveći rezultat razgovora koje je delegacija iz Srbije imala sa visokim ruskim zvaničnicima?
— Bio je to redovan sastanak uoči sednice mešovitog komiteta za saradnju Ruske Federacije i Srbije, sastanak predsedavajućih, gospodina Rogozina i mene sa grupom ministara. Dogovorili smo se da naredno, šesnaesto zasedanje Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju bude održano u decembru u Novom Sadu.
Šta ste konkretno zaključili?
— Sa zadovoljstvom smo konstatovali da naša ekonomska saradnja napreduje, da je povećan obim spoljnotrgovinske razmene. Prošle godine bio je dve milijarde i sto miliona evra, a za prvih sedam meseci ove godine već je milijardu i trista pedeset miliona i sigurno će na kraju godine biti veći nego 2016. godine. Razgovarali smo o energetici, poljoprivredi, ruskim investicijama, jer veliki je broj kompanija koje žele da zajedno sa našim grade svoja preduzeća u Srbiji, ali i da nastupaju na trećim tržištima. Bilo je reči i o saradnji u oblasti visoke tehnologije, kao što je kosmička. Razgovarali smo i o remontu „Đerdapa“ i izgradnji železnice. Atmosfera je bila pozitivna.
A kad su u pitanju teške političke teme…
— Zajednička je ocena da se naši odnosi uspešno razvijaju, da postoji visok nivo međusobne saglasnosti i podrške i na međunarodnom planu. Zahvalio sam im na kontinuiranoj podršci kada je reč o međunarodnim organizacijama. Veoma nam je značajna podrška Rusije kada je reč o pokušajima Prištine da se učlani u Interpol, a biće značajna pomoć Moskve i u sprečavanju nepriznatog Kosova da uđe u Unesko.
Po završetku razgovora sa potpredsednikom ruske Vlade gospodinom Rogozinom i ministrom Lavrovom, govorili ste uglavnom o pritiscima Zapada. Postoji li šansa da Srbija odustane od formiranja posebnih industrijskih zona za ruske fabrike?
— U novonastalim međunarodnim okolnostima konstruisana je antiruska histerija na Zapadu i zemljama koje graniče sa Rusijom. U tom smislu se stalno ono što mi radimo iz najboljih namera s Rusima ocenjuje na različite načine. Dve teme prisutne su na svim sastancima sa zapadnim partnerima: Humanitarni centar u Nišu i industrijske zone za ruske preduzeća. Obe stvari se tumače kao akti usmereni protiv zapadnih interesa. Mi mislimo da to nema veze sa istinom. Kad je reč o industrijskim zonama, govorimo o uslovima poslovanja u našoj zemlji koji su otvoreni za sve partnere, iz bilo koje god zemlje da dolaze.
A da li pominjanje pritisaka Zapada posle sastanka na najvišem nivou u Moskvi treba da tumačimo kao signal da će Srbija odustati od davanja statusa radnicima Humanitarnog centra u Nišu?
— Kada govorimo o imunitetu, treba ponovo reći da on nije diplomatski, već je na nivou službenika u ambasadama, to je definisano Bečkom konvencijom. Centar u Nišu je opravdao postojanje. Imamo u vidu sve pritiske, to imaju u vidu i naši ruski partneri. Srbija će se pre svega rukovoditi svojim interesima u donošenju ovih odluka. Kad je reč o Nišu, ta odluka još nije doneta. Ali će svakako morati da bude u narednom periodu. Centar jednostavno više ovako ne može da postoji, jer neće imati sredstva. Rad se finansira iz budžeta Ruske Federacije i od srpskih sredstava. Ako Centar nije kompletiran, kao što je sada slučaj, biće iscrpljeni resursi dati na početku kada je formiran, tako da je za njegov dalji opstanak neophodno doneti odluku. U svakom slučaju, ili će postojati ili treba da se rasformira.
Pomenuli ste da ćemo sa Ruskom Federacijom ubuduće sarađivati i na polju visokih tehnologija. Gospodin Rogozin je istakao korišćenje kosmosa. O čemu se radi?
— Reč je o podacima koji se mogu dobiti iz kosmosa sondiranjem zemljišta, a na taj način je moguće saznati gde je najbolje gajiti određene kulture. Moguće je tačno proceniti koliko vode ima u određenom zemljištu.
Da se osvrnemo na jednu aktuelnu domaću temu. Mediji spekulišu da bi istovremeno sa beogradskim mogli da budu održani i parlamentarni izbori. Da li je o tome bilo reči sa vašim koalicionim partnerima?
— To nije tema o kojoj smo razgovarali. U svakom slučaju, beogradski izbori su veoma važni, sigurno će zaokupiti veliku pažnju. Mi smo spremni za izbore, bez obzira za kad budu raspisani. Nemam ništa protiv da budu i parlamentarni izbori ukoliko postoji razlog za njihovo raspisivanje, ali o tome svakako odluku treba da donese predsednik republike Aleksandar Vučić. Mi ćemo podržati svaku njegovu odluku.
