Posledice bombardovanja, veza između bačenog uranijuma i rapidnog rasta broja obolelih od kancera, kao i pravni put da se od vinovnika te tragedije naplati odšteta bili su tema emisije „Svet sa Sputnjikom“, čiji su gosti bili toksikolog doktor Radomir Kovačević, advokat Srđan Aleksić i Danilo Tvrdišić iz udruženja „Istina“.
Na bivšu SRJ bačeno je oko 420.000 projektila, 37.000 kasetnih bombi, 1.300 krstarećih raketa, ali i 10 do 15 tona osiromašenog uranijuma.
Prema rečima doktora Kovačevića, neke procene govore da su količine bile mnogo veće, i do 40 tona.
„Imamo ono što je neosporno — 78 apokaliptičkih dana agresije NATO-a skupo je koštalo srpsku naciju. Sve vreme trajanja agresije, Džejmi Šej je brifinge završavao rečenicom: ’Srbe treba spokojno bombardovati, sve će se to brzo zaboraviti.‘“, priseća se Kovačević, koji je u to vreme bio načelnik Centra za radiološku zaštitu u Kliničkom centru Srbije kada je formiran tim koji je trebalo da zbrine masu otrovanih i ozračenih.
Kako kaže, nakon što je počela agresija, kada je NATO shvatio da vojska SRJ neće brzo kapitulirati, počeo je da koristi municiju sa radioaktivnim elementima. To čini iz „apača“ bombardujući prvo širi rejon oko Prizrena, podseća Kovačević koji u svemu tome vidi genocidnu nameru.
Da je upravo to bio cilj agresije, ne sumnja ni Danilo Tvrdišić.
„Otvoreno kažem da je to bila jedna genocidna namera. To ne kažem paušalno, to kažem na osnovu istraživanja, na osnovu svega onoga što smo imali priliku do sada da osetimo na svojoj koži. Tu ima nekoliko segmenata koji pokazuju da se zaista radi o genocidnoj nameri. Pre svega, oni su nas gađali municijom sa osiromašenim uranijumom koja ima delovanje na ljudski organizam u smislu aktivacije kancera. Pod dva, oni su gađali hemijska postrojenja koje su na mapama ’hazarda‘ — to su postrojenja koja po međunarodnom pravu ne smeju da se gađaju, jer se proizvodi efekat ekološke katastrofe“, objašnjava Tvrdišić, uz zaključak da je NATO dakle izvršio i genocid.
Vrlo je važno, naglašava Tvrdišić, da se zna da je postojala genocidna namera da bismo mi kao država na osnovu relevantnih dokaza praćenih dokumentacijom podigli tužbu protiv država-članica NATO-a. Oko te inicijative okupili su se brojni stručnjaci iz različitih oblasti, navodi sagovornik Sputnjika.
Advokat Aleksić objašnjava da će se proces formulisanja tužbe, koji će, kako očekuje, trajati oko dve godine, oslanjati na presude italijanskih sudova po tužbama karabinjera obolelih od kancera nakon službovanja u italijanskom kontingentu Kfora.
„Prvi put imamo presudu italijanskih sudova, to je šest pravosnažnih presuda. Kada se naša vojska povukla sa Kosova i Metohije, karabinjeri koji su došli na njihovo mesto, njih 515 je obolelo od kancera, leukemije, raka štitne žlezde, 45 je preminulo i za zadnjih godinu dana imamo šest pravosnažnih presuda gde je Vlada Italije osuđena da plati njihovim karabinjerima, njihovim vojnicima između 200.000 i 1.200.000 evra, zavisi da li se radi o nematerijalnoj ili materijalnoj šteti“, navodi Aleksić.
Dodaje da će tužbe biti individualne i u svakoj od zemalja koje su učestvovale u bombardovanju.
„Želimo da formiramo jedan međunarodni tim, koaliciju advokata iz Srbije, iz Rusije, imamo podršku Međunarodne federacije ruskojezičnih advokata. Idemo 19. oktobra na njihovu skupštinu u Moskvu. Imamo podršku i kineskih advokata, ali i nekih advokata iz EU. Od 7. do 14. novembra sam u Indiji. Želimo i njih da obavestimo. Ja sam u kontaktu sa advokatima koji baš zastupaju italijanske vojnike i žele da nam pomognu“, nabraja Aleksić i naglašava da pravni osnov postoji i da srpski život ne vredi manje od života drugih.
Kad je reč o dokazima dejstva uranijuma na devastiranje zdravlja stanovnika bombardovanih područja, Kovačević kaže da se u to uverio na terenu.
„Bio sam službeni lekar ekipe koja je prvi put započela dekontaminaciju, 2001. godine, na poluostrvu Luštici u Crnoj Gori, od februara meseca. Taj rad, jer je obrađen sav taj materijal koji smo mi dobili, objavila je misija UNEP-a u svom trećem izveštaju. Dva prethodna izveštaja nisu validna — bila su lažna, ali tu gde smo mi učestvovali to jeste kompetentno“, navodi Kovačević i precizira da je broj obolelih od raka danas i do tri i po puta veći u odnosu na osamdesete godine prošlog veka.
Onkološki institut u Beogradu je 1981. godine bio referentni centar za proučavanje obolelih i umrlih od malignih oboljenja. U to vreme bilo je, bez Kosova i Metohije, registrovano 10.178 obolelih i gotovo toliko je bilo umrlih od malignih oboljenja. Godine 2001. već se dolazi do 18.000 umrlih, a sada mi već imamo negde između 22 i 23 hiljade umrlih i negde između 35 i 36 hiljada, precizira Kovačević.
Još je gora situacija sa genskim mutacijama, kaže toksikolog i navodi da su genetičke anomalije na istraživanom genetičkom materijalu bile u nivou od 27 odsto, a inače u opštoj populaciji se nalaze u nivou od jedan do dva odsto. „Dakle, 10, 20 puta veća stopa učestalosti, kako se to statistički kaže, bila je veća upravo kod tih ljudi koje smo mi ispitivali“, upozorava Kovačević.
Iznosi i važnu činjenicu da su na terenu pronađeni projektili i fragmenti uranijumske municije, ali i u telima povređenih i da je sve to dopremljeno u Institut u Vinči.
„Lično sam pregledao te ljude i mi smo tada pronašli (delove uranijumske municije) u telima, jer nam je vrlo bitno da dokažemo to što su oni na kraju morali da priznaju — da su koristili tu municiju“, kaže i dodaje da su istraživane i biljke i životinje na lokacijama.
„Imamo dokaze u životnoj sredini i njihovo priznanje. Šta su oni priznali? Prvi njihovi izveštaji su bili lažni, onda su priznali da su ispalili 31.000 projektila, kalibra 30 milimetara i težine 298 grama… Naša vojska je tvrdila da je to negde između 45 i 50 kilograma kilograma (osiromašenog uranijuma). Ruski izvori govore o 90.000, a mi idemo sa ciframa od 9,15 do 45 tona“, obrazlaže doktor Kovačević.
Imajući u vidu pogubno dejstvo uranijuma na zdravlje ljudi i životnu sredinu, Tvrdišić veruje da će u vezi sa pitanjem tužbe biti postignut nacionalni konsenzus.
„Verujem u taj konsenzus, jer postoji namera, postoji činjenica, postoje dokazi, samo su potrebne dobra volja i rešenost da se istera do kraja“, kaže naš sagovornik i daje ekskluzivnu informaciju o novim svedocima pogubnog dejstva uranijumske municije.
„Mi smo u kontaktu i sa određenim albanskim lekarima koji su dosad ćutali na temu posledica NATO uranijuma na zdravlje i oni su spremni da progovore narednih dana.“
