Taj „kabinet ministara ’Politika‘“, koji je formiran tako da pri određenim uslovima dobije punomoć realne vlasti, sastoji se od deset stručnjaka, čija ekspertiza izuzetno precizno oslikava kakve je „orijentacije“ najuticajnija zapadna elita, navodi u autorskom članku Ivan Danilov, osnivač bloga „Krimson alter“.
„Kabinet iz senke“ čine Džon Negroponte — bivši direktor američke nacionalne obaveštajne službe, Emi Poup — bivša savetnica američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, Fabris Poatje — bivši rukovodilac odeljenja za planiranje NATO-a, Aleksandar Veršbou — bivši ambasador SAD u Rusiji, Džejn Lut — bivša zamenica ministra unutrašnje bezbednosti SAD, Evelin Farkas — bivša zamenica ministra odbrane SAD, Den Frejd — bivši zamenik državnog sekretara SAD za odnose sa Evropom, Džejn Hartman — direktorka Centra Vilson, Kristof Hojsgen — stalni predstavnik Nemačke pri UN, i Aleksandar Kvasnevski — bivši poljski predsednik.
Ti uticajni predstavnici američke političke elite, među kojima su se našli i dva predstavnika evropske političke elite, istakli su dve osnovne teze — da je Rusija geopolitički neprijatelj broj jedan, za razliku od Severne Koreje koja je ništavna i Kine koja predstavlja svojevrsnog neprijatelja iz budućnosti, ali i da je Putinova vlast, kao i vlast same Rusije, slabija nego što se čini, te da se ta slabost projavljuje u Ukrajini.
Sam plan za „ukroćivanje“ Putina, prema mišljenju te desetorke izgleda ovako:
1. Zapad ni u kojem slučaju ne sme da prepusti Ukrajinu Rusiji. Neophodno je očuvati kontrolu nad makar određenim delom Ukrajine, a ako je moguće — nad većim delom zemlje.
2. Taj deo Ukrajine koji ostane pod ingerencijom Zapada potrebno je demokratizovati i „vesternizovati“.
3. Primorati Evropsku uniju da se zapita kako bi to novi status Ukrajine izgledao, budući da je jasno da ta zemlja nikada neće postati punopravna članica, već je neophodno izmisliti nešto poput „mlađe“ ili „pridružene“ članice.
Kako tvrde stručnjaci, taj plan bi trebalo da bude dovoljan da se uruši kredibilitet i legitimitet Putina, kako bi se ruski narod zamislio zašto Rusijom upravlja autoritarna vlast koja sprovodi kleptokratiju, dok se Ukrajina uspešno „vesternizuje“.
Taj plan, prema oceni autora bloga, zasniva se upravo na tome da ruski narod počne da zavidi uspesima „vesternizovanih“ Ukrajinaca i pruži otpor Putinu u ključnom momentu, koji će uslediti prilikom narednih predsedničkih izbora u martu 2018. godine.
„Iako nisam sociolog, moja slobodna procena je da je taj plan osuđen na propast — rusko društvo uporno odbija da zavidi Ukrajini, dok je opšte raspoloženje u narodu takvo da na tu ’vesternizaciju‘ Ukrajinaca gleda sa gađenjem i žaljenjem“, ističe Danilov.
Istovremeno, „kabinet iz senke“ praktično priznaje da Rusija postepeno pobeđuje u informacionom ratu, kao i da SAD odbijaju da se ponašaju kao lideri slobodnog sveta, te da je za to kriv aktuelni predsednik Donald Tramp.
Međutim, u celokupnom izveštaju pojavljuje se i jedna zdravorazumska misao — jedini način da Rusija i Zapad izađu iz vrzinog kola u kojem se nalaze jeste da Putin započne modernizaciju ruske ekonomije, što će zahtevati implementaciju zapadne tehnologije, piše Danilov. Šansa da se to pokrene, smatra stručnjak, ukazaće se upravo na proleće 2018. godine, uoči samih izbora u Rusiji, i tada će biti neophodno maksimalno aktivno vršiti pritisak na Putina.
Danilov ističe da je to, kako god da zvuči, zapravo dobra vest, jer pokazuje slepilo uticajne zapadne elite, budući da je modernizacija ruske ekonomije već pokrenuta i to od strane ruskog predsednika lično.
„Naši protivnici na neki volšebni način nisu u stanju da uvide da je Rusija sa velikim uspehom rešila pitanje ograničenja uvoza razvijanjem domaće proizvodnje, da je realizovala mnogobrojne projekte Nacionalne tehnološke inicijative, formirala čitavu mrežu dečijih tehnoloških parkova, a ne treba ni zanemariti uspehe ruskih mladih naučnika i programera“, podvlači autor.
Istovremeno, o davanju određenih ustupaka u zamenu za zapadnu tehnologiju ne treba ni govoriti, ocenjuje on, s obzirom da Rusija već duže vreme svu neophodnu tehnologiju direktno kupuje od zapadnih kompanija ili preko azijskih posrednika i to bez ikakvih geopolitičkih uslovljavanja.
„Verovatno će u budućnosti stručnjaci tog tima kukati da Rusiju opet nisu uspeli da ubede da je transformacija te zemlje u američku koloniju obavezan uslov tehnološkog procesa, ali zasigurno im neće biti jasno kako to da upravo ti vesternizovani Ukrajinci sa tugom i zavišću gledaju na Ruse, a ne obrnuto“, zaključuje Danilov.
