Analitičar Dragomir Anđelković za Sputnjik kaže da sva istraživanja pokazuju da je rejting Vladimira Putina u Rusiji veoma visok i da je besmisleno reći da je ruski predsednik na ovim lokalnim izborima doživeo „poraz usred Moskve“.
„Nije to bio izbor za Putina ili protiv Putina, već se radilo o lokalnim temama. To ima donekle veze sa Putinovim rejtingom u tim delovima Rusije, ali ne direktne. A kada se radi o samoj Jedinstvenoj Rusiji, ona nije doživela poraz čak ni u Moskvi, u većem delu Moskve je pobedila. To je isto kao kada na izborima u gradu Beogradu Srpska napredna stranka pobedi u 90 odsto opština, a izgubi, primera radi, u Starom gradu. Ne može se reći da je izgubila beogradske izbore ako je poražena na jednoj opštini. U krajnjoj liniji, i opozicija i vladajući blok imaju neke neke delove grada gde bolje stoje — u prirodi demokratije je da i pobednik bude negde gubitnik, tako da su ovo preterivanja ili prosto zlonamerne interpretacije — tvrdnje da je Putin poražen. Mislim da su zapadni centri moći čitavu stvar manipulativno predstavili, kako bi mogli da tvrde da je njegova popularnost u padu u Rusiji, što nije tačno. Sva istraživanja pokazuju da je Putinov lični rejting vrlo visok, a i kada se radi o rezultatima lokalnih izbora, osim ličnih, Putinova stranka je na tim izborima pobedila. Tako da Putin nije gubitnik, već je pobednik ovih izbora“, naglašava naš sagovornik.
Predsednik protiv oligarha
Na pitanje li bi Putin zbog medijske interpretacije rezultata na predsedničke izbore u proleće sledeće godine mogao da izađe samostalno, bez stranke Jedinstvena Rusija iza sebe, Anđelković kaže:
„Mislim da ako Putin izađe samostalno, bez podrške Jedinstvene Rusije, to neće biti ni zbog lokalnih izbora, ni zbog interpretacije zapadnih medija, već zato što želi da pošalje poruku određenom krugu unutar stranke. Ljudi u njemu počeli su da se ponašaju oligarhijski, kao klan vlasti, a da manje brinu o interesima naroda. Ako se odluči na to, onda će to biti zbog unutrašnjih razloga, kao jedna vrsta stimulisanja političke elite da se ponaša odgovornije, a ne zato što je doživeo poraz na lokalnim izborima jer takvog poraza nije ni bilo.“
Dragomir Anđelković na pitanje da li je bilo nekih značajnijih nepravilnosti ukazuje na to da je kontrola glasanja na ruskim izborima na visokom nivou, odnosno da se može uporediti sa razvijenim zapadnim demokratijama.
„Priče o krađama i prekrajanju izbora u Rusiji su potpuno neprimerene — u krajnjoj liniji, videli smo na primeru američkih izbora da toga ima svugde u svetu, ali takve pojave u Rusiji nisu ništa veće nego, recimo, u Francuskoj“, kaže Anđelković.
Vreme za novu elitu
Na regionalnim izborima je, inače, na vlast došlo dosta gubernatora iz opozicionih redova. Takve rezultate u Kremlju ocenjuju kao podršku kursu formiranja nove generacije rukovodilaca, kao i znak da stanovništvo Ruske Federacije želi promene.
Analitičari smatraju da je predsednik Putin podržavanjem novih ljudi, koji su prošli složeni sistem testiranja, ujedno dao signal da je vreme za stvaranja sveže političke elite. Pritom, rezultati glasanja pokazuju da i birači imaju visoka očekivanja od „novajlija“, kaže Dragomir Anđelković.
„Putin je svestan da su se, dok je Rusija plivala u petrodolarima, mnogi unutar sistema opustili i počeli da se ponašaju inertno, nedovoljno odgovorno i često samoživo. Zato u okolnostima kada zemlja s manje resursa mora da se bori sa više neprijatelja, Putin raskida sa starim praksama i maksimalno aktivira sistem, da u prvi plan dovede sposobne, mlade ljude. U tom svetlu treba gledati na njegove poslednje poteze koji se odnose na lokalnu politiku — jednim delom je to obračun s korupcijom, drugim delom nastojanje da sistem postane efikasniji, jer neko ko i nije korumpiran, ako ne radi aktivno i produktivno, može da napravi štete više od korumpiranog činovnika koji, s druge strane, nešto i radi. Putin se uhvatio u koštac sa okoštalim sistemom u želji da pokrene mehanizme koji mogu da doprinesu ekonomskom jačanju Rusije u novim okolnostima“, kaže Dragomir Anđelković
Zapad pokušao da „iskoristi trenutak“
Na pitanje koliko su ovi lokalni izbori uopšte bili značajni u samom ruskom izbornom sistemu, on kaže da „svakako nisu bili beznačajni“:
„Kad se odlučuje o ma kom segmentu vlasti, to je ujedno test i za neke važnije izbore. Rusija je složena država, gde postoje razni nivoi upravljanja — od lokalnih i federalnih do oblasnih. U svemu tome, u tom velikom mozaiku, ključna figura je predsednik, a pravi izbori biće izbori na kojima se bude birao predsednik Ruske Federacije. Ove izbore možemo samo da shvatimo kao pokušaj nekih opozicionih i zapadnih krugova da iskoriste trenutak i naprave uvertiru u predsedničke izbore tako što bi stvorili lažnu sliku da ’Putinove akcije‘ padaju“, kaže Anđelković za Sputnjik.
Inače, jedna od glavnih izbornih novina bilo je to što su građani Ruske Federacije mogli da glasaju i u mestima u kojima žive, a ne tamo gde su prijavljeni, čime im je znatno olakšan izlazak na birališta.
