Predsednik je nacrt zakona nazvao „hitnim“ i predao ga rukovodstvu parlamenta.
U dokumentu se Rusija naziva „zemljom-agresorom“ koja je „privremeno okupirala“ deo ukrajinske teritorije pomoću redovne vojske. Takođe se tvrdi da je Moskva „podržavala terorizam u Ukrajini“.
Nacrt zakona predviđa mogućnost uvođenja ratnog stanja na određenim teritorijama na jugoistoku Ukrajine. Osim toga, on daje predsedniku pravo da koristi vojsku u Donbasu.
Oslobađanje regiona se u dokumentu naziva „ciljem državne politike“.
Parlament mora novi zakon da usvoji u najskorije vreme — do 18. novembra, dok ne istekne rok važenja zakona o posebnom poretku lokalne samouprave u određenim okruzima Donbasa, koji nikad nije bio primenjen.
Komentarišući nacrt zakona o reintegraciji Donbasa, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da on treba da bude u skladu sa Minskim sporazumom.
„Naši stručnjaci će morati da ga prouče (nacrt zakona) u kontekstu poštovanja Minskog sporazuma. Čini nam se, a to nije samo stav Rusije već i svetske zajednice, da odgovarajući dokumenti koji se odnose na budućnost Donbasa — Donjecka i Luganska, treba da budu u skladu sa Minskim sporazumom“, istakla je Zaharova.
„Mi ćemo procenu dati na ekspertskom nivou kada proučimo ovaj dokument“, dodala je ona.
Ranije je predsedavajući međunarodnog odbora Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov istakao da Kijev nema nikakve dokaze o agresiji Rusije, a kada nema dokaza — „neophodno je donositi zakone“.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je definisanje Rusije kao „zemlje-agresora“ u suprotnosti sa stvarnim stanjem stvari na jugoistoku Ukrajine, gde Rusija nije strana u sukobu.
Moskva je više puta izjavljivala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da nema veze sa događajima u Donbasu, već je zainteresovana da Ukrajina prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
