Poznato je da je Katalonija najbogatija regija Španije, a sam podatak da obezbeđuje čak petinu ukupnog prihoda zemlje govori o tome da taj region ima neproporcionalno velika opterećenja koja nameću centralne vlasti na račun pomaganja nerazvijenih delova Kraljevine.
Štaviše, ako imamo u vidu i to da se njena razvijenost oslanja kako na industrijsku proizvodnju tako i na turizam, i to vrlo razvijen turizam, budućnost Katalonije kao samostalne država vrlo je perspektivna.
Međutim, ceo taj proces razilaženja sa Španijom u najvećoj meri pašće na teret samih Katalonaca, s obzirom na to da će harmonizacija odnosa kako sa Madridom tako i sa ostalim evropskim zemljama, pogotovu kada je reč o uspostavljanju trgovinskih veza, najverovatnije trajati prilično dugo, smatra ekonomski stručnjak Mahmut Bušatlija.
Sa druge strane, i Španija će dosta izgubiti, pre svega enormni priliv sredstava koji osigurava Katalonija, upozorava on. Međutim, Kataloncima će upravo ta sredstva omogućiti da prebrode probleme izazvane smanjenjem konkurentnosti svojih proizvoda, pogotovu nakon pretnji EU da u slučaju nezavisnosti ona više ne bi bila deo Unije, pa bi joj na osnovu toga uveli i carine, upozorio je Bušatlija.
„To zadržavanje prihoda bi amortizovalo teže uslove poslovanja Katalonije sa ostalim zemljama Evropske unije, dok bi gubitak tih prihoda za Španiju bio poguban“, podvlači Bušatlija.
Kada je reč o industriji, većina proizvodnje u Kataloniji je u privatnom vlasništvu, s obzirom na to da je Španija oduvek bila zemlja u kojoj je privatni sektor jači od državnog — privatnici neće imati nikakav problem da sarađuju bilo sa kim, a neće biti problema ni sa vlasništvom nad fabrikama onih privrednika koji svoje pogone imaju u toj regiji, ali sami posluju u drugim delovima zemlje, dodaje ekspert.
Govoreći o političkom aspektu, Bušatlija se nada da u Španiji neće doći do balkanskog scenarija, jer je Katalonija mesto u kojoj pored Katalonaca žive i Španci, stoga bi bilo veoma loše da među njima izbije nacionalni animozitet, iako ne treba zanemariti činjenicu da je nezgrapna reakcija Madrida dovela do „prve krvi“ na ulicama Barselone.
Međutim, da bi se razumeo celokupan nesporazum između Španije i Katalonije treba se malo podsetiti i istorije, a pogotovu činjenice da se između njih uoči Drugog svetskog rata vodio građanski rat, u kojem je najveća žrtva španske dominacije bila upravo Katalonija.
„Onog momenta kada je Franko osvojio Madrid, čitavo težište građanskog rata prešlo je u Kataloniju, tu su bili najveći frontovi i tamo je palo najviše žrtava. Od tada se vuku ti koreni nesporazuma mnogih i smanjivanja one autonomije koju je Katalonija pre 300 godina sporazumno imala sa Španijom“, objašnjava Bušatlija.
Upitan da li je minulim referendumom započet put bez povratka, Bušatlija kaže da to pre svega zavisi od ideja i želja obe strane — „možda je i moguće vratiti se malo unazad i pokušati na najmirniji mogući način rešiti to pitanje, ali opet, sve to zavisi od toga da li će EU vršiti pritisak na Kataloniju, što bi moglo da ostavi negativan utisak na same građane, iako bi Evropa trebalo da ih smatra delom sopstvene teritorije i da se prema Kataloniji ponaša jednako kao prema Madridu“.
