Skoro pa 20 godina u Srbiji se u jednom delu naše javnosti kao mantra ponavlja da put u EU nema alternativu. U toj milion puta ponovljenoj poruci kaže se da će ulazak Srbije rešiti pitanje sukoba Albanaca i Srba, izbrisati „granicu“ između Kosova i tako anulirati na neki način „otimanja“ Kosova. I ne samo to. Pod skutima EU Srbija je sigurna od mogućih novih sukoba na Balkanu, daljih kidanja njene teritorije, a ubeđivali su nas da se ni Jugoslavija ne bi raspala da smo odmah ušli u „evropsku porodicu“. Sve to su bila samo neka od obećanja kojima nam je EU mahala pred nosem, već godinama.
Rezultati referenduma o nezavisnosti u španskoj pokrajini Kataloniji, jasno su pokazali da EU ne može da utiče na teške sporove i nacionalne odluke unutar država-članica. Dakle, ne može da spreči da dođe do promena granica ni unutar EU, isto kao što nije mogla da spreči ni izlazak Velike Britanije iz njenog članstva. Sukob pre svega sa Mađarskom zbog migrantske krize, ali i sukobi sa drugim članicama na svetlo dana su izneli da u EU zajednička, usklađena, spoljna politika, doneta na nivou Brisela, ipak nije „sveto pismo“ za sve njene članice.
I u sporu između Slovenije i Hrvatske, najmlađe članice EU, u vezi sa granicama u Piranskom zalivu, Brisel je ostao nem, iako je Ljubljana očekivala da se EU umeša i faktički „naredi“ Zagrebu da poštuje odluku Arbitražnog suda, donetu u korist Slovenije.
Dakle, da li nam EU sve vreme nudi samo iluziju o raju koji nas čeka?
Dejan Mirović, profesor međunarodnog prava sa Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, objašnjava da je veliki raskorak između jake propagande iz EU, koja je u Srbiji vrlo agresivna, i stanja u praksi.
„To se u prostom žargonu kaže da nije reč o propagandi nego o lažima. EU to radi da bi ubedila elite i stanovništvo u državama poput Srbije da treba da rasprodaju svoje resurse, ’uprljaju‘ svoj suverenitet, kao što je kod nas Kosovo i Metohija, koje uzgred budi rečeno obuhvata veću teritoriju u Srbiji od teritorije koju Katalonija obuhvata u Španiji. Evropska unija i evropske integracije, i demokratija dva su odvojena pojma, a oni nas ubeđuju da je demokratija sinonim za EU što nije tačno“, uverava nas Mirović.
Naš sagovornik napominje da sve to, ipak, nije ništa novo i da je to slična propaganda koje su imale sve velike imperije u prošlosti. Ono što ga, međutim, rastužuje je činjenica da je naša elita ubeđena da je u EU sve crno-belo, što je prema njemu vređanje zdravog razuma.
Spoljno politički analitičar Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku sa druge strane smatra da stvari ne možemo tako da pojednostavimo, zbog svega što se dešava unutar EU. Takođe naglašava da EK nije priznala rezultate katalonskog referenduma, što je značajno.
„Evropska unija radi na višestranoj normalizaciji odnosa na Zapadnom Balkanu i to su neka opšta načela na kojima ona počiva. Što se tiče separatizma toga ima i u Evropi ne samo na Zapadnom Balkanu, ali to su stvari u koje EU nema konkretne ingerencije da se meša“, navodi Đukanović.
Bojan Milisavljević, profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka, napominje da se stvari menjaju, ali dodaje da je jasno da se proces proširenja stavlja u drugi plan kad god EU ima unutrašnje probleme.
„U našem kontekstu ovo znači da se mi udaljavamo od prijema, jer EU gleda prvo da reši problem u svom dvorištu, pa tek onda da razmišlja o proširenju. To nama ne ide na ruku, ako govorimo o ulasku u EU danas“, komentariše Milisavljević.
On kaže da ako govorimo o nekoj Uniji u budućnosti, nama je ostavljena mogućnost da se građani o tome izjasne na referendumu, kao što je to uradila Norveška, koja je dva puta odlučila da ne ulazi u EU. Milisavljević takođe podseća da je kod nas odluka najviših državnih organa još na snazi, a to je da se ide ka EU, tako da dokle god je tako, to je naš put. Naš sagovornik takođe napominje da ćemo ako dođe do promene onda govoriti o nečemu drugom.
Profesor Mirović, međutim, sa druge strane podseća da je većina građana protiv ulaska u EU i zato ne veruje da će EU uopšte dozvoliti Srbiji da ima referendum na kojem će se građani izjasniti da li su za ulazak ili protiv ulaska u EU.
