„Znamo da jedna zemlja nije to uradila — Srbija“, ističe Rinkevičs i upozorava da bi došlo do velike rasprave ako bi Evropska komisija preporučila da se okonča proces pristupanja Srbije i započne njeno prihvatanje u EU, a Srbija nastavila da vodi politiku neusklađenu sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.
Letonski ministar je u intervjuu za „Juropijan Vestern Balkans“ i Tanjug, tokom Konferencije u Rigi 2017, naglasio da Letonija podržava proces proširenja EU jer u njega veruje iz ličnog iskustva.
„Sećajući se šta se dogodilo krajem 1980-ih i naročito 1990-ih godina u balkanskom regionu, verujemo da, ako su zemlje regiona spremne i ako su ispunile kriterijume i sprovele reforme, i ako se saglasimo svi u EU, gde nas trenutno ima 28, a uskoro 27, onda bi trebalo da nastavimo sa ovim proširenjem“, rekao je Rinkevičs.
Kao prioritete Letonije kada je reč o procesu pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU, on je naveo da je neophodno da sve zemlje-kandidati sprovedu tekovine Unije.
„Tražili smo od Komisije izveštaj i oni misle da je postignut dovoljan napredak. Bez obzira na to da li je reč o pravosudnom sektoru, finansijama ili ekonomiji“, dodao je Rinkevičs.
Smatra i da pristupanje Crne Gore NATO-u obezbeđuje dodatnu stabilnost na Balkanu.
Na pitanje da li, iz njegove perspektive, to što neke zemlje, kao što je Srbija koja je proglasila vojnu neutralnost, ne žele da postanu članice NATO-a, predstavlja prepreku za njihovo članstvo u EU, ako se ima u vidu da se proces pristupanja EU i NATO-u u centralnoj i istočnoj Evropi na neki način događao istovremeno, Rinkevičs smatra da to nije uopšte problem.
„Mislim da bi trebalo da poštujemo odluku Srbije da ne traži članstvo u NATO-u. Ne smatram da imamo ikakvo pravo da diktiramo bilo kojoj vladi kakva bi trebalo da bude njena bezbednosna politika. Za nas, članstvo u NATO-u i EU komplementarno je iz mnogo razloga, ali poštujemo odluku svake vlade, bilo da je ona na Balkanu ili u istočnom susedstvu EU“, napominje Rinkevičs.
Podsećajući da Ukrajina, Moldavija i Gruzija žele da postanu članice EU, za razliku od Belorusije, Jermenije i Azerbejdžana, Rinkevičs navodi da poštuje sve te odluke.
„Verujemo da bi svako trebalo da poštuje odluke naroda i vlada, ali u ovom slučaju, Srbija je slobodna da izabere samo članstvo u EU, a ne i članstvo u NATO-u“, zaključio je Rinkevičs.
