Krajem oktobra u Beogradu će početi pregovori sa Spoljnopolitičkim odborom Evropske unije o poglavlju 31, koje se odnosi na usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike Srbije i EU. Ovo poglavlje je posebno osetljivo za Srbiju ne samo zato što je vojno neutralna zemlja, već i država koja ima bliske odnose sa Ruskom Federacijom, i koja nije Moskvi uvela sankcije.
Da li će se ovde otvoriti i pitanje uvođenja sankcija Rusiji, ili barem neka vrsta uslovljavanja ili ucene Srbije od strane EU?
Profesor Bojan Milisavljević kaže da je očigledno da sadašnja spoljna politika Srbije nije potpuno usklađena sa politikom EU zbog njenog odnosa sa Rusijom i da u tom domenu treba očekivati neku vrstu pritiska.
„Pravilo je da neka država usaglasi svoju spoljnu politiku sa Briselom do momenta ulaska u EU. Tako da ovo pitanje još neće biti primarni zahtev, ali svakako će nam biti ispostavljen i očekivaće se da se do momenta ulaska u članstvo uskladimo u potpunosti sa spoljnom politikom EU“, navodi naš sagovornik.
Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative kaže da je taj proces uslovljavanja odnosa Srbije prema Rusiji već započeo našim integracijama u EU.
„Sednicu spoljnopolitičkog odbora EP treba posmatrati kao mehanizam koji ide u tom pravcu. Delimično, to je i protokolarnog karaktera da bi se pokazalo da Srbija ima i evropsku perspektivu, a sa druge strane da se izvrši pritisak na naše vlasti da ubrzaju određene procese“, kaže naš sagovornik.
Proroković veruje i da se predstojeći sastanak neće ticati samo odnosa prema Rusiji, već će tema biti i novi pogled na kosovsko pitanje. On kaže da pozicija EP nije tako snažna i zato bi ovo što nas čeka okarakterisao kao „pritisak srednje jačine“.
Naš sagovornik ne deli optimističnost srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji je na ovu temu rekao da očekuje da će se odnosi velikih sila stabilizovati do trenutka kad Srbija bude na redu za ulazak u EU, jer u protivnom, neće biti teško samo Srbiji već i EU.
„Sukob između Rusije i Amerike neće se srediti i iz toga će jedna strana izaći kao gubitnik, a druga kao delimični pobednik, a to znači da EU posle toga neće izgledati kao što izgleda sada. U Sukobu između Rusije i Amerike, a ja bih pre rekao između SAD i BRIKS-a kao celine, koji se vodi na više frontova, menja se ravnoteža snaga u međunarodnim odnosima, a na našu veliku žalost, EU u tome ne učestvuje. EU je više objekat u tom sukobu, a manje subjekat koji igra neku aktivnu ulogu. Tako da, kakav god ishod da bude EU će morati da se transformiše i njena pozicija u međunarodnim odnosima će biti mnogo gora nego što je danas“, navodi Proroković.
Na pitanje postoji li način da se Srbija ipak zadrži na putu ka EU i nastavi odnose sa Rusijom, profesor Milisavljević kaže:
„Iako je dosta toga nama postavljeno kao neki uslov koji moramo ispuniti, postoji prostor za razgovor. Recimo, kao što imamo paralelne i posebne odnose sa RS, tako treba da insistiramo i na priznanju od EU da imamo pravo na paralelne odnose i sa Rusijom. To bi mogao biti model na kome bismo morali da insistiramo. Dakle, da se trudimo da ispregovaramo što bolje uslove kako bismo zadržali odnose sa Rusijom bar na nekom nivou koji je blizak današnjem“, uveren je naš sagovornik.
Milisavljević dodaje da većina članica EU danas ne bi ni ispunila uslove za članstvo ako bi morala da prođe kroz sadašnju proceduru što, kako kaže, jasno govori da nismo u ravnopravnoj poziciji ali se od nas ipak očekuje usklađivanje sa EU.
