Politički filozof Dragoljub Kojčić ukazuje da su u ovom trenutku čak 73 zemlje u svetu pod akutnom pretnjom secesionizma, a dešavanja u Španiji su posledica onoga što se Srbiji desilo na Kosovu i Metohiji.
„Na Kosovu i Metohiji nije ni bilo referenduma jer se znalo da za takvu secesiju ne može da se nađe nikakvo pravno utemeljenje ni u Povelji Ujedinjenih nacija, niti u bilo kojem drugom pravničkom načinu razmišljanja. Mi smo optuženi za nasilje nad Albancima na Kosovu što nema veze sa mozgom. Pa više je nasilja primenila policija na referendumu u Kataloniji nego što je ikada jugoslovenska policija primenjivala nad Albancima“, ističe Kojčić.
On napominje da je u ovom kontekstu zanimljivo pomenuti i otcepljenje Bosne i Hercegovine od SFR Jugoslavije.
„Tamo nije bilo referenduma, ali je doneta jedna nepravna odluka koja je po svom karakteru slična referendumu. Iako je Ustav zahtevao da se sva tri naroda slože ako dođe do otcepljenja, srpske predstavnike nisu ni pitali. Dakle, kada su u pitanju referendumi i tako krupne odluke kao ove o secesijama, zaista su sasvim različiti kriterijumi“, ukazuje Kojčić.
Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SRJ, napominje da je za Srbiju Španija prijateljska zemlja koja nije priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova, ali osuđuje upotrebu sile od strane španske policije koja je pokušavala da spreči referendum. On ističe da se takve stvari ipak moraju rešavati mirnim putem.
„Glavni problem predstavlja politika dvostrukih standarda moćne Amerike i NATO-a i otuda jedna konfuzija u globalnim odnosima. Mi znamo da su NATO i EU ne samo politički, već i materijalno, propagandno i logistički stajali iza secesije i Crne Gore od Savezne Republike Jugoslavije, a pogotovu Kosova koje je silom oteto od Srbije. Sada se vrši strahovit pritisak na srpsko državno rukovodstvo da prizna to ilegalno i protivzakonito korišćenje sile NATO-a na Kosovu i Metohiji“, kategoričan je Jovanović.
Dr Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije, međutim, smatra da je španska policija potpuno legitimno primenila silu u pokušaju da zabrani referendum koji prema odluci Ustavnog suda te zemlje nije odobren. Gajić je napravio paralelu sa dešavanjima u Kataloniji i otcepljenjem Slovenije i Hrvatske od SFRJ.
„Mislim da je reč o jednoj vrsti kulturološke identifikacije. Katalonija je najbogatiji deo Španije i stvoren je stereotip o centralizovanoj, zloj, autoritarnoj državi koja krši njihova prava, iako ona to ne čini. To je identičan stav koji su imale Slovenija i Hrvatska u SFRJ, koji je negirao da je ta država njima dala status republike, državotvornosti, kao i da su oni tokom postojanja te države imali ekonomski prosperitet. Oni su smatrali da su sa tim osnovama, zbog samoopravdanja, ali i kulturološke vizije da su oni superiorni i da ne žele nikog drugog da izdržavaju, imali pravo da se otcepe“, kaže Gajić.
Dragoljub Kojčić napominje da je ovo što se desilo izazvalo pat poziciju između Katalonije, Španije i EU, te da tu dugo neće biti rešenja što, nakon „bregzita“, dodatno erodira političko i pravno jedinstvo EU.
„Jedan od pravaca kojim će Evropska unija da legitimiše svoje postojanje biće i taj da se proširi i da Srbiju više ne uslovljava i ne ucenjuje sa tim pitanjem Poglavlja 35, te je za Srbiju sada otvoren put da se u tom pravcu svoga strategijskog delovanja brže ostvari“, smatra Kojčić.
Gosti emisije „Na nišanu Lazanskog“ slažu se da je za Srbiju dobra vest da ni Španija, ni Evropska unija ne priznaju referendum u Kataloniji, jer EU više neće moći da vrši pritisak na svojih pet članica da priznaju nezavisnost Kosova. Ipak, ističu, sve zavisi od Srbije i od toga da li će situaciju u Španiji iskoristiti kao svoj adut.
