Švedska politika prema Rusiji nije usmerena na izolovanje zemlje, a Stokholm je spreman da unapredi dijalog sa Moskom uprkos neslaganjima u određenim oblastima, rekao je švedski ambasador u Rusiji Peter Erikson u intervjuu za Sputnjik.
„Ne želimo da izolujemo Rusiju. Naprotiv, želimo da poboljšamo naše kontakte, iako se oni zasnivaju na ovim osnovnim neslaganjima“, kazao je Erikson.
Ambasador je dodao da Stokholm namerava da održi dijalog sa Moskvom kao svojim susedom.
„Mi smo i dalje susedi. Postoji niz tema — bilateralnih, regionalnih i globalnih, o kojima sigurno želimo da razgovaramo i, možda, rešimo zajedno sa Rusijom. I to je važno da se uradi“, istakao je švedski diplomata.
On je naveo da Švedska nije među državama EU sa jakim antiruskim stavom.
Švedski ministar spoljnih poslova Margot Volstrom posetiće grad Arhangelsk na severozapadu Rusije sredinom oktobra, gde će Rusija predati Švedskoj predsedništvo u Barencovom evro-arktičkom savetu (BEAC), dodao je ambasador.
„Na regionalnom nivou, Rusija trenutno predsedava Barencovim evro-arktičkim savetom. Sredinom oktobra u Arhangelsku će se održati ministarski sastanak na kojem će Rusija predati predsedavanje Švedskoj, a naša ministarka Margot Volstrom će biti tamo“, rekao je Erikson i dodao da će sastanku prisustvovati i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
O projektu „Severni tok 2“
Prema rečima ambasadora, Švedska nema pravnu osnovu da blokira projekat gasovod „Severni tok 2“, iako Stokholm veruje da bi to moglo negativno da utiče na energetsku bezbednost Evropske unije.
„Imamo veoma male zakonske mogućnosti da ometamo, čak i da to želimo. Možda ’Severni tok 2‘ ima negativne posledice na energetsku bezbednost EU, ali mi nemamo nikakve pravne osnove da kažemo ’ne‘“, istakao je Erikson.
Rusija je podnela zahtev švedskim vlastima za izgradnju gasovoda „Severni tok 2“ u septembru 2016. Predstavnik „Severnog toka 2“ za Švedsku Lars Gronstet izrazio je u maju 2017. nadu da će Švedska preispitati zahtev pre kraja ove godine.
