Od tada Dušan Babac, direktor Fonda Kraljevski dvor i član Krunskog veća, prikupio je dodatnu značajnu istorijsku građu o najslavnijem periodu vojne saradnje Srbije i Rusije, koja je predstavljena na izložbi u Hramu Svetog Save u Beogradu.
Malo je poznato da su Rusija i Srbija i pre početka Velikog rata razmenjivale obaveštajne podatke. Kada je počeo rat, Srbija nije imala odgovor na austrijsku rečnu flotilu, a rat je tako i počeo, prve granate sa brodova pale su na Terazije, stradali su civili. Srpska vojska nije imala način da se odbrani, ali je imala prijatelje na Istoku.
„Car Nikolaj odmah imenuje kapetana prvog ranga Mihajla Vesjolkina da formira Misiju za specijalne namene koja je ubrzo došla u Srbiju. Bili su to uglavnom mineri, doneli su torpeda i mine. Stigle su i dve baterije obalske artiljerije koje su postavile odbranu od austrijske rečne flotile. U isto vreme formirana je linija snabdevanja iz ruske luke Reni na Dunavu do Prahova. Sve do 1915. godine postojala je žila kucavica kojom je Rusija snabdevala Srbiju municijom, artiljerijskim zrnima. Dostavljeni su hrana i 120.000 pušaka“, kaže Babac.
Posle povlačenja srpske vojske i albanske golgote Rusija pokreće humanitarne misije, šalje hranu i medicinski materijal u bolnice. Taj podatak je poznat, ali se malo govori o činjenici da su Rusi poslali dve specijalne jedinice na Solunski front, u proleće i jesen 1916. godine. Bile su to Druga i Četvrta posebna brigada, pod komandama generala Diteriksa i Leontijeva.
Rusi su u novembru 1916. godine oslobodili Bitolj. To je bio prvi trenutak pomeranja Solunskog fronta, to je njihov veliki doprinos. Dvadeset hiljada Rusa borilo se na tom frontu, podseća autor izložbe.
„Paralelno su u Odesi formirane dobrovoljačke divizije od zarobljenih Slovena. Bio je to korpus snage četrdeset hiljada ljudi koji je učestvovao na frontu u Dobrudži. Kasnije su neki uspeli da se pridruže srpskoj vojsci na Solunskom frontu, neki su razbijeni. Pojedini su sve do 1920. godine tražili put preko Sibira do Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca“, objašnjava Babac.
Izložba donosi i fakte i fotografije srpskih i jugoslovenskih pukova u Građanskom ratu. Puk „Matije Blagotića“ i Puk „Matije Gupca“ nisu bili veliki po efektivi, ali su bili značajan deo ruskih legija u Sibiru. Dobar deo izložbe čine posebne veze dinastija Karađorđević i Romanov, koje sežu dublje u prošlost, do Karađorđa.
„Knez Arsen i njegov stariji brat knez Đorđe, o kome se malo zna, bili su oficiri Lajb gvardejskih pukova Carske Rusije. Knez Arsen je u Rusko — japanskom ratu dogurao čak do generalskog čina. Manje je poznato i da su prilikom venčanja kneza carske krvi Jovana Konstantinoviča Romanova i kneginje Jelene Karađorđević razmenjena takozvana počasna upravljanja pukovima. Tako je kralj Petar bio počasni komandant Četrnaestog olonjetskog puka, a car Nikolaj II Šesnaestog pešadijskog puka iz Niša. I danas u Carskom Selu, u Aleksandrovskom dvorcu, stoji uniforma srpske vojske koja je pripadala caru Nikolaju II Romanovu“, otkriva Dušan Babac.
Za potrebe te jedinstvene izložbe iz Centralnog državnog foto–kino arhiva u Sankt Peterburgu u Beograd je stigla fotografija cara Nikolaja II i kralja Petra u kočijama prilikom venčanja Jovana i Jelene. Do sada je u Srbiji viđena samo prekrojena, isečena, mutna verzija te fotografije.
Tu si i foto-zapisi iz prve posete kralja Petra Sankt Peterbugu i iz druge posete Peterhofu, posete prestolonaslednika Đorđa i Nikole Pašića caru Nikolaju II posle aneksione krize. Predstavljene su i vredne fotografije smotre Carske garde na železničkoj stanici u Carskom Selu koje su do sada bile nepoznate javnosti, ali i pisma cara Nikolaja II vrhu srpske vojske i države.
Dugogodišnji istraživački rad autora izložbe pomogli su Arhiv Srbije, Arhiv Jugoslavije, Arhiva vojno-istorijskog instituta, Gospodarstveni arhiv Ruske Federacije, Istorijski muzej Srbije, Vojni muzej, Fond Kraljevski dvor, a dobar deo zbirke čine i fotografije iz privatnih kolekcija.
Na kraju razgovora za Sputnjik ovog inženjera koji je ljubav prema srpskoj istoriji pokazao kroz više naučnih radova i knjiga, posebno u delu „Srbi — ruski vojni zapovednici“ sa biografijama 65 Srba koji su bili generali i admirali od vremena Petra Velikog do Oktobarske revolucije, pitali smo kako danas vidi srpsko-ruske veze.
„To ne bih komentarisao, moja misija je da pričam priče iz istorije. Mogu samo da zamolim sve koji dođu u Hram Svetog Save da se zagledaju u oči svojih slavnih predaka i da pokušaju da u njima prepoznaju poruku, da pokušaju da razumeju šta im oni danas poručuju.“
Izložba „Srbija i Rusija u Velikom ratu“ u kripti Hrama Svetog Save otvorena je do petka, 29. septembra.
