Ovog vikenda, povodom devedesete godišnjice početka redovnog autobuskog prevoza u Sankt Peterburgu, stanovnici i gosti ruske severne prestonice dobili su priliku da vide jedinstvenu izložbu retro-autobusa i trolejbusa. Na događaju, koji su organizovali javni autobuski prevoznik „Putnik auto-trans“ i državni istorijski muzej iz Sankt Peterburga, našao se veliki broj eksponata retkih autobusa, koje su stručnjaci pažljivo rekonstrusali i vratili u „život“.
U duhu proslave, dopisnica „Izvestije“ Evgenija Priemska odlučila je da se osvrne na neke od najznačajnijih autobusa sovjetskog perioda, kao i na neke retke i zanimljive dizajne koji nikada nisu doveli do masovne proizvodnje.
AKZ-1: Prvi autobus ranog posleratnog perioda
Počevši od teškog perioda rekonstrukcije nakon Drugog svetskog rata, Priemska je podsetila da je proizvodnja novih autobusa postala važan simbol povratka mirnog života. Tokom rata, većina autobusa je poslata na front, mnogi od njih su uništeni, oštećeni do te mere da je popravka bila uzaludna ili su preobraćeni za vojnu upotrebu.
„AKZ-1 je došao da spase situaciju“, napisala je Priemska. „Ovaj autobus je sastavljen od drvenih dasaka u fabrici za popravku ’Aremkuz‘, obložen limom i stavljen na šasiju koju koriste kamioni ZiS-150. Često su komponente iz drugih dotrajalih vozila stavljane u autobuse.“
„Prvi AKZ-1 pušten je u upotrebu 1947. godine, u čast osamstote godišnjice Moskve, ali priroda ovih autobusa je bila i njihova mana. Drvene konstrukcije su se pokazale kratkotrajnim i uskoro će većina autobusa biti ukinuta. Povučeno je ukupno oko 80 AKZ-1 vozila.“
ZiS-154: Udoban i elegantan
ZiS-154 je uživao slavu prvog masovno proizvedenog tipa autobusa iz posleratnog perioda. Što je još važnije, putnici su cenili autobus zbog njegovog revolucionarnog dizajna i izuzetne udobnosti.
Priemska piše: „Okrugla prednja svetla ZiS-154 i zaokruženu kabinu kasnije će preuzeti trolejbus MTB-82 i tramvaj MTB-82. ZiS-154 će postati prvi model domaće auto-industrije proizveden u celosti od metala. Putnici su se odmah zaljubili u njegovu udobnost. Za razliku od predratnih modela, autobus je bio opremljen oprugom, imao je širok prolaz, osvetljenje i što je najvažnije, posedovao je ventilacijski sistem.“
Još jedna inovacija modela ZiS-154 jeste to što je bio jednostavan za rukovanje, a vozač se osećao komfornije.
Prvi ZiS-154 je išao transportnom trakom 1946. godine, a proizvodnja je napredovala u ranim pedesetim godinama. Proizvedeno je 1.185 vozila, od kojih su neka opremljena poboljšanim motorima, što im je omogućilo da nastave sa radom do kraja šezdesetih.
KAvZ-52 Ritsa: Redak prizor u evropskoj Rusiji
KAvZ-52 Ritsa, razvijen početkom pedesetih, predstavio je jedinstvenu karakteristiku dizajna: otvorenu kabinu. Dizajniran specijalno za izlete u područjima odmarališta, jedinstveni autobus posedovao je tepih koji se može pretvoriti u kabinu u slučaju lošeg vremena. KAvZ-52, koji je dobio naziv po abhazijskom jezeru Ritsa, mogao je komotno da primi oko 20 ljudi, plus vozača i turističkog vodiča.
KAvZ-663: Naučni bus
Izgrađen na bazi KAvZ-651A, KAvZ-663 je bio karakterističan po tome što, za razliku od većine svojih „rođaka“ koji transportuju ljude, nikada nije bio namenjen za prevoz putnika. Umesto toga, korišćen je kao mobilna seizmička stanica, koju bi sovjetski naučnici koristili u teško dostupnim područjima u zemlji.
Autobus je imao manje prozora, nije imao tradicionalna sedišta, a posedovao je slepu pregradu između kabine i vozačevog sedišta. Najvažnije je da je bio opremljen pogonom na sva četiri točka, kako bi mogao da se kreće kroz teško dostupne predele daleko od civilizacije. Prvi KAvZ-663 proizveden je 1961. godine, a zatim su napravljena još 52. Terenski rad je na kraju pokazao da karakteristike ovog vozila nisu bile dovoljne za potrebe naučnika, pa je KAvZ-663 povučen iz proizvodnje.
LiAZ-677: Legenda
Priemska je napisala da „bez sumnje, LiAZ-677 preuzima titulu masovne proizvodnje sovjetskog autobusa“. Prvi autobus ove serije stvoren je 1963. godine, a masovna proizvodnja je počela 1967. Model je bio toliko popularan da će se ograničena proizvodnja nastaviti sve do početka dvehiljaditih godina.
Ukupno je proizvedeno oko 194.000 LiAZ-677 različitih modifikacija, pri čemu autobus dobija više stilskih promena tokom svoje proizvodnje.
Ovi autobusi, koji su se koristili na gradskim i prigradskim putevima, mogli su se videti bukvalno na svakom uglu Sovjetskog Saveza i na kraju postaju sovjetska ikona. Stekli su popularnost jer su bili prostrani, klizili su putevima, a posedovali su dobre sisteme grejanja za hladne zimske periode. Među njihovim nedostacima bila je prevelika potrošnja goriva i tendencija pregrevanja u letnjim mesecima. Ovaj autobus ostaje snažan izvor nostalgije za mnoge ljude, i skoro dvadesetak gradova širom bivšeg Sovjetskog Saveza koji postavljaju spomenike u njegovu čast.
LAZ-695
Među svojim jedinstvenim karakteristikama, LAZ-695 „Festivalni“ je na krovu imao prozore. Proizveden u fabrici autobusa u Lavovu u zapadnoj Ukrajini, ovaj autobus je postao izuzetno popularan među turistima, za duge izlete na selu.
Osim svog inovativnog dizajna i poboljšanog motora, LAZ-695 uživa status još jednog od najpopularnijih autobusa u sovjetskoj automobilskoj istoriji, sa 40.000 jedinica LAZ-695E proizvedenih između 1963. i 1970. godine. Takođe ga je izdvajala i serija inovacija za komfor i sigurnost, pa će nastaviti proizvodnju do sredine dvehiljaditih godina.
Ikarus 280
Ikarus 280, autobus dizajniran i proizveden u Mađarskoj u „Ikarus bus“ fabrici u Budimpešti, prema Priemskoj, poneo je nagradu za strani autobus sa najvećim uvozom u sovjetskoj istoriji.
Među mnogobrojnim prednostima Ikarus 280, našla se i njegova prostranost, osigurana artikulisanim dizajnom. Putnici i vozači su takođe cenili udobnu vožnju, meko kočenje, dobru prilagodljivost teškim klimatskim uslovima, dobar izgled unutrašnjosti i velike prozore. Sedamdesetih i osamdesetih, legendarni autobus, obojen standardnom žutom za sovjetski izvoz, mogao se naći u svim regionima zemlje, od Dalekog istoka do baltičkih republika.
„Ikarus“ je 1993. godine zaustavio proizvodnju modela 280 za domaću upotrebu, ali je nastavio sa izvozom u bivši Sovjetski Savez, međutim na dramatično smanjenom nivou, pa je poslednji autobus ove serije izašao iz proizvodne linije 2002. godine.
