Bio je ministar ekonomije, pa ministar rada u dve vlade, a nekad je bio drugi čovek Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), u vreme kad je na njegovom čelu bio Branko Crvenkovski. Partija GROM, koju je osnovao 2013, na izborima 2014. dobila je jedan, a na poslednjim dva mandata u Sobranju. U koaliciji je sa VMRO-DPMNE i aktuelni je predsednik skopske opštine Karpoš. U razgovoru za Sputnjik Jakimovski objašnjava zašto se u Makedoniji priča o zaustavljanju ruskog uticaja na Balkanu, ali i zašto opcije poput njegove partije koje se zalažu za bolju saradnju s Rusijom u njegovoj zemlji nemaju bolju prođu.
„Stvorena je antiruska histerija, rusofobija koju proizvode mediji koji su pod kontrolom SAD. ’Fensi‘ je kad se priča protiv Rusa, kad se priča da treba da se zaustavi ruski uticaj na Balkanu, pogotovo u Makedoniji. A osim 17 benzinskih pumpi, jednog rudnika i našeg evropskog šampiona ’Vardar‘, koji drži Rus, i ruske ambasade, mi nemamo ništa drugo rusko u Makedoniji. Naše prijateljstvo sa Amerikancima niko ne gleda objektivno i kritički. Amerikanci dođu i kažu da ukoliko im se nešto ne dopada, mi narušavamo interese SAD. Valjda mi treba prvo da mislimo na naše interese. Nemamo dovoljno drugih, manjih političkih partija koje to podržavaju, ali interesantno je da stanovništvo Makedonije većinom to podržava i da ne opravdava podanički odnos koji naša vlada ima, da budemo sluge američke politike. Meni je žao što se u Makedoniji stvara neki antisrpski scenario koji neko drugi piše. Mi moramo da imamo dobre odnose i sa Albancima na Kosovu, u Albaniji, i sa Bugarima, i sa Srbima. Ne možemo da pravimo neprincipijelne koalicije na štetu dobrih odnosa sa susednim državama“.
Ko pravi ta antisrpska raspoloženja?
— Ovo što se desilo sa vašom ambasadom uopšte nije naivna stvar. Videlo se da je neko ko je veći i od Srbije i od Makedonije to brzo stišao i da je — nismo naivni — to bio ozbiljan upad u srpski bezbednosni sistem u kojem su uticaj imale makedonske obaveštajne službe. To je nedopustivo. Ne verujem da je to Makedonija sama radila, verovatno je to bilo po nečijem nalogu. Ono što nama smeta i što pogotovo moja stranka ne želi, jeste da bude izvršilac prljavih stvari, bez obzira na to o kome se radi i ma koliko on bio jači i veliki. Moramo da vodimo računa da i sutra treba da živimo sa našim komšijom.
Mora li Makedonija u NATO?
— Sad u Makedoniji svi pevaju „NATO, NATO, ti si moje zlato“, a šta kad nam pošalju prvih nekoliko sanduka, ne daj bože, poginulih vojnika? Jer kad uđemo u NATO, to znači da mi treba da budemo u prvim borbenim redovima, da budemo tamo gde se ratuje. Amerika je uvek negde i deli pravdu. Svi pevaju, a većina stanovnika ne zna šta to znači. Ne znaju ni da svake godine moramo da izdvojimo dva odsto od našeg budžeta, što je oko 160 miliona evra. I nije samo to što treba da dajemo pare za članstvo u NATO nego treba i da naoružavamo našu armiju svake godine. Za četiri godine treba da izdvojimo milijardu evra. Duboko sam ubeđen da bi za sve nas ovde na Balkanu bilo najbolje da Makedonija, Kosovo, Srbija, pa verovatno i Bosna budu vojno neutralne, i to bi bilo dobro za trajni mir, jer ulazak u NATO ne znači da nećemo imati problema. Turska je članica NATO-a, pa vidite šta se desilo. Ne može neko da nam kaže da NATO nije znao da se sprema ubistvo predsednika Erdogana. Imali su nerede. Zvanične turske vlasti sumnjaju da je u to umešana NATO struktura i Amerika. To je poražavajuća činjenica. Članstvo u NATO-u je kao da imate posao sa lihvarima — vi platite jedan deo, oni imaju novi zahtev, platite drugi deo i stalno morate da plaćate nove kamate. Za ceo region je najbolje da bude vojno neutralan.
Zbog čega je Makedoniji toliko važno prijateljstvo sa Amerikom i šta joj je ono donelo? Pomenimo samo zakon o dvojezičnosti ka kome se ide, a kojim mnogi Makedonci nisu oduševljeni.
— Nije samo zakon o dvojezičnosti. Tu je i onaj dogovor, daleko opasniji za Makedoniju, o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom i, što je strašnije, on će biti verifikovan u UN i imaće međunarodne pravne posledice. U tom ugovoru ne postoji makedonska nacionalna manjina u Bugarskoj, makedonski jezik, makedonska nacija. Sve iz naših udžbenika, iz naše istorije mora da se izbriše — i ono što je Bugarska fašistička armija radila, sva zlodela za vreme Drugog svetskog rata. Taj ugovor je krajnje jednostran. Praktično, makedonska država i makedonski narod ništa od tog ugovora nisu dobili. Tamo se pominje makedonski jezik samo kao ustavna kategorija. Da li to znači da dok nismo imali Ustav, nismo imali jezik?
To je jedan ozbiljan udar na naš nacionalni identitet i nacionalne interese, i normalno da je to sve bilo uz asistenciju SAD i nekih od evropskih zemalja koje to podržavaju, a ohrabruju našu Vladu da promeni ime da bismo ušli u Evropsku uniju.
A što se tiče zakona o dvojezičnosti?
— Moja partija nije protiv proširivanja prava nacionalnih manjina u Makedoniji, ali to mora da bude na osnovu širokog političkog konsenzusa. Sve ovo drugo je politički inženjering koji neće doneti dobro nijednoj strani.
Kako vidite odnose sa Albancima?
— Potpredsednica naše partije je žena, Albanka. Mi smo građanska partija bez predrasuda. Imamo dosta Roma u našoj stranci, Srba, Vlaha, imamo čak i Hrvata.
Koliki će biti značaj predstojećih lokalnih izbora u Makedoniji, s obzirom na krizu koju je upravo prošla?
— Ne mislim da je u Makedoniji kriza prošla, samo je neko pokušao da to vremenom premosti. U svetu se vodi, po mom mišljenju, treći svetski rat, ali na informativnom planu, tako da je to velika bitka, veliki rat između laži i istine. Nažalost, zasad je laž jača i tu prednjače mediji koje kontrolišu SAD. Sve se to bukvalno prenelo u našu državu, imamo rat između laži i istine. Očekujemo da će to biti na ovim lokalnim izborima. U mojoj opštini se suočavamo sa kontinuiranim napadima i crnom kampanjom, sa negativnom kampanjom, sa lažima koje šire oko mene. Svaki dan slušate laži, a u tome učestvuju i nevladine organizacije. Zato su ovi izbori značajniji od onih prošle godine.
Lokalni izbori su značajniji od parlamentarnih?
— Da, jer treba da raščiste situaciju makedonskog bloka i albanskog bloka. Da li će DUI uspeti da se održi kao glavna vladajuća albanska stranka ili će mesto da zauzme BESA i Alijansa (za Albance). Da li će VMRO-DPMNE i dalje ostati vodeća partija? Na prošlim izborima zamalo nije uspela da odnese veliku pobedu uprkos onom inženjeringu sa albanskim glasovima. Verovatno će se to i sada dešavati. Ako VMRO i njena koalicija, kojoj i ja pripadam, odnese i jedan glas više, to znači da moramo da idemo na prevremene parlamentarne izbore. Biće jasnije hoće li se VMRO i njena koalicija vratiti brzo na vlast ili će i dalje biti u opoziciji.
Šta bi se menjalo u politici Makedonije ukoliko bi se VMRO vratila na vlast?
— U odnosu na spoljnu politiku, mislim da promene neće biti, jer su dosad sve stranke, vladajuće pa i opozicione, bile NATO i proamerički orijentisane. Osim moje stranke, Građanske opcije za Makedoniju, nema druge stranke u Makedoniji koja zagovara da Makedonija bude vojno neutralna zona i da ne pripada nijednom bloku, a da treba da bude članica EU.
Da li je VMRO naučila lekcije iz prethodnih izbora?
— Ukoliko se VMRO-DPMNE vrati na vlast, treba da nauči iz onoga što se desilo prošle godine — da pazi kako troši pare, da radi samo ono što stanovnici Makedonije traže, a to znači da se rade infrastrukturni projekti, da se malo više pazi na socijalu. Mora malo više da vodi računa o inostranoj politici i unutrašnjim stvarima zato što mislim da je ta vlada previše mislila na podizanje ekonomskog standarda, strane investicije, a malo je zapostavila spoljnu politiku, ali i unutrašnje odnose, a ono što nam se desilo sa „bombama“, prisluškivanim materijalima, veliki je propust naših bezbednosnih službi.
Počeli ste saradnju sa Jedinstvenom Rusijom. Kakvi su dalji planovi?
— Planiramo da širimo tu saradnju. Od 2. do 5. oktobra naš generalni sekretar i potpredsednik partije idu u Čečeniju na sastanak koji organizuje Jedinstvena Rusija. Biće održan i susret sa gospodinom Kadirovom, predsednikom Čečenije.
Ukoliko bi Vaša partija došla na vlast, kako biste se postavili prema pitanju članstva Kosova u Unesku?
— Mislim da Makedonija treba dobro da razmisli pre donošenja takve odluke. Moramo da gradimo jednako dobre odnose i sa Kosovom, i sa Srbijom.
