„Bavimo se time (prikupljanjem dokumenata). Razgovaramo sa advokatima, prikupljamo informacije o tome kakvo mišljenje imaju advokatske kancelarije o preliminarnom planu. Posao je takav da nećemo odugovlačiti, ali ne bi trebalo ni da žurimo“, komentarisao je on informaciju da je ruski predsednik Vladimir Putin naložio Ministarstvu spoljnih poslova Rusije da sakuplja dokumente kako bi se obratilo sudu u vezi sa ruskom diplomatskom imovinom u SAD.
Ministar spoljnih poslova rekao je da ne vidi razlog da razuverava američko rukovodstvo koje smatra da je Rusija pretnja Americi.
„Ako oni (SAD) govore: hajde da uradimo nešto, mi smo uključeni. Ako kažu da smo mi glavna pretnja za SAD, pa, razgovaraćemo sa njima. Kako možemo da razuverimo te ljude?“, rekao je Lavrov za televiziju NTV.
Američke vlasti su 31. avgusta zatražile od Rusije da prekine diplomatske aktivnosti u zgradi Generalnog konzulata u San Francisku, kao i u zgradama trgovinskog predstavništva u Vašingtonu i filijale trgovinskog predstavništva u Njujorku. Ruske diplomate ispunile su ovaj zahtev do 2. septembra. Moskva je akcije Vašingtona nazvala „nasilnim zauzimanjem“ ruske diplomatske imovine i neprijateljskim korakom.
Ministar Lavrov je u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Reksom Tilersonom nazvao oduzimanje diplomatske imovine Rusije od strane SAD najgrubljim kršenjem međunarodnih pravnih normi i dodao da je Moskva spremna da se s tim u vezi obrati sudu.
O mirovnjacima u Donbasu
Rusija nije dobila nikakve konkretne predloge od bilo koje države o njenoj inicijativi za raspoređivanje mirovnih snaga UN u Donbasu, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova.
„Dali smo predlog (za mirovnjake UN u Donbasu) i potvrdili ga sa svih strana. Nismo ni od koga dobili nijedan konkretan predlog na papiru prema tekstu naše inicijative. Ako ne žele da razgovaraju o tome, šta možemo da uradimo? Zar ćemo ih prisiljavati?“, rekao je Lavrov.
Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je izjavio da podržava ideju o slanju mirovnih snaga UN u Ukrajinu, ali da one mogu da imaju samo funkciju obezbeđenja pripadnika OEBS-a i da mirovnjaci treba da se nalaze samo na liniji razgraničenja i ni na jednoj drugoj teritoriji. Istovremeno, kako je napomenuo portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, stav Rusije o razmeštanju mirovnih snaga u Ukrajini je fleksibilan.
Kijev smatra da misija UN treba da ima širi mandat i da bude razmeštena na čitavoj teritoriji Donbasa, do granice sa Rusijom. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je, komentarišući ideju o uvođenju mirovnih snaga u Donbasu radi zaštite misije OEBS-a, u intervjuu za Sputnjik rekao da bi, ukoliko se postigne sporazum o ovom pitanju, organizacija bila spremna da učini sve kako bi se rešila ukrajinska kriza.
Rusija pozdravlja zainteresovanost američke administracije za UN
Rusija pozdravlja interes administracije predsednika SAD Donalda Trampa za Ujedinjene nacije, uprkos odbijanju da potpiše američku deklaraciju o reformi organizacije, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
„Pozdravljamo činjenicu da se Trampova administracija zainteresovala za UN. Bilo bi gore da je ignorisala UN“, rekao je Lavrov.
„Kada smo mi i neke druge zemlje dobili ovu deklaraciju, ponudili smo da razgovaramo o nekim formulacijama, a oni su rekli: ’Ne, o tome se ne raspravlja, uzmite i potpišite‘. Ali, naravno, ni mi, ni Kina, ni Francuska, nismo mogli da pristanemo na ovaj pristup“, istakao je ministar.
U ponedeljak je američki predsednik Donald Tramp kritikovao UN zbog birokratije i rekao da povećanje finansiranja organizacije za 140 odsto od 2000. godine nije dalo očekivane rezultate. U tom smislu Tramp je pozvao na reformu Ujedinjenih nacija, s obzirom na to da su Sjedinjene Američke Države najveći donator međunarodne organizacije. Deklaraciju o reformi UN potpisalo je 128 zemalja, a dokument nije podržalo 70 zemalja, među kojima su Rusija i Kina.
