Takva inicijativa, kako se navodi, pomogla bi američkim kompanijama da razvijaju materijale od ključne važnosti za nacionalnu bezbednost, a porasla bi i avganistanska ekonomija i otvorila bi se nova radna mesta u obe zemlje. Dmitrij Verhoturov iz moskovskog Centra za proučavanje savremenog Avganistana za Sputnjik kaže da Ameriku interesuje Avganistan pre svega kao strateško uporište, kao veoma dobra teritorija za veliki broj vazdušnih baza gde može da razmesti strateške bombardere koji mogu da stignu do Rusije i do Kine.
„Međutim, zanimaju ih i resursi jer su troškovi za avganistansku kampanju ogromni. Od 2007. godine Amerikanci se bave geološkim istraživanjima na terenu, između ostalog koristeći podatke koje su svojevremeno sakupili sovjetski stručnjaci. Od tada su Amerikanci otkrili veliki broj novih nalazišta, a ukupna vrednost avganistanskih resursa, prema njihovoj proceni, iznosi više od tri biliona dolara. Trenutno se u Avganistanu uglavnom eksploatišu dragoceni minerali, poput smaragda, što se inače radi ilegalno, ali to je sitnica u poređenju sa ukupnim obimom avganistanskih resursa. Ne isključujem da Amerikanci stvarno izvoze određene količine resursa iz zemlje, ali avganistanska vlada se ne buni tim povodom jer potpuno zavisi od SAD“, objašnjava Verhoturov.
On napominje da je dogovor Trampa i predsednika Avganistana naišao na oštre kritike bivšeg predsednika te zemlje Hamida Karzaja.
„Karzaj je nezadovoljan jer je svojevremeno planirao da će u Avganistanu raditi kompanije iz Kine, Indije, arapskog sveta i želeo je da se formira međunarodni konzorcijum koji bi se bavio eksploatacijom avganistanskih resursa. Po svemu sudeći, Amerikanci žele monopol na resurse i aktuelni predsednik Ašraf Gani podržava ovu ideju. Veliko je pitanje da li on to radi dobrovoljno ili zato što mora. Mislim da će SAD pokušati da spreče bilo koju stranu kompaniju da učestvuje u eksploataciji avganistanskih resursa, a pogotovo rusku kompaniju. Rusi su nekoliko puta pokušali da se prijave na određene tendere, ali nisu uspeli ni da predaju dokumente. Kao što znate, postoji više birokratskih načina da se naprave prepreke. Dakle, uprkos najavama da će jednog dana napustiti Avganistan, Amerikanci će ostati u ovoj zemlji zauvek, pa će polako izvoziti iz ove zemlje resurse da nadoknade troškove. To je, inače, već viđeno u desetinama zemalja“, kategoričan je Verhoturov.
Novinar nedeljnika „Vreme“ Momir Turudić kaže da u katastrofalnoj situaciji u kojoj je Avganistan, najave o zajedničkoj eksploataciji minerala zvuče samo kao umirujuće vesti.
„Lepo zvuči da će od toga imati koristi i domaća i američka ekonomija, ali u ratnom stanju u kom se Avganistan nalazi teško da će iko uspeti da organizuje proizvodnju, za koju je pre svega potreban mir. Nije to otvaranje ni robne kuće niti prodavnice jer i ovo malo avganistanske ekonomije jedva opstaje zbog vrlo čestih udara i napada u gradovima, uključujući i Kabul. Sa druge strane, svi putevi izvan Kabula i između većih gradova praktično su u rukama talibana i lokalnih bandi. Zato se bojim da će jedina grana ekonomije od koje živi veći deo ljudi u Avganistanu jako dugo ostati gajenje opijuma“, ukazuje Turudić za Sputnjik. On napominje da je eksploatacija bilo kakvog rudnika ozbiljan posao koji zahteva vreme, a pre svega stabilnost.
„Kako u zemlji u kojoj je infrastruktura gotovo potpuno uništena organizovati neki veliki posao? To se ne radi preko noći niti za kratko vreme, pa kako onda tako nešto uraditi u državi u kojoj je situacija takva kakva je. To zvuči kao naučna fantastika, pa mislim da je ovo zaista jedna od onih vesti koje lepo zvuče, ali ne znače ništa“, kaže Turudić za Sputnjik.
