Plenković je u Njujorku branio izlazak Hrvatske iz arbitražnog postupka o granici sa Slovenijom, posle čega je Cerar izjavio da njegova poseta Zagrebu, kako je rekao, nema smisla, jer je na sastanku sa Plenkovićem trebalo da bude reči o primeni arbitražne odluke.
Granični spor između Slovenije i Hrvatske oko Piranskog zaliva traje još od raspada bivše Jugoslavije, a Stalni arbitražni sud u Hagu presudio je ovog leta u korist Slovenije.
Plenkovićeva poruka posle objavljivanja odluke bila je da presuda za Hrvatsku međunarodne arbitraže nije obavezujuća. Nakon toga nizale su se provokativne izjave, čak i pretnje ratom sa obe strane.
Izlaz iz krize zagrebački novinar Denis Kuljiš vidi u zamrzavanju spora na neodređeno vreme, kao i u tome da se on rešava u nekom drugom spletu okolnosti.
„Ne vidim da na terenu to na bilo koji način stvara problem u praksi. Jedino što bi trebalo uraditi, a o tome je bilo govora, jeste da se napravi zajedničko ribolovno područje. I rešen praktični problem. A načelni problem nek se reši kada dođu neki pametniji ljudi od nas — deca, unuci, šta ja znam, neka oni to reše“, kaže kroz smeh Kuljiš.
On, dodaje, ne vidi problem u slovenačko-hrvatskom sporu. Problem se svodi na to da li će slovenačke brodove neko pregledati ili ne, a on ne vidi razlog da ih neko pregleda.
Razgraničenje u Piranskom zalivu izvršeno je, prema Kuljiševom mišljenju, razumno, jer ne vidi da je moglo da bude doneto bilo koje drugo rešenje. Problem je na obe strane, kaže Kuljiš, izmišljen.
„Slovenci oko toga prave svoj veliki nacionalni projekat, a Hrvati rade veliku principijelnu odbranu, a spor je ni oko čega. Nisu to Kurilska ostrva, bogati, da se oko toga nešto ozbiljno posvađaš. Pa i tamo su to uspeli da stave u mirovanje, na neki način“, kaže Kuljiš.
Odlukom međunarodne arbitraže, Slovenija je dobila tri četvrtine Piranskog zaliva. Međutim, nije dobila izlaz u međunarodne vode, ali jeste prolaz kroz deo hrvatskog mora.
Koridor do međunarodnih voda širok je oko 2,5 nautičke milje i prema odluci Arbitražnog suda slovenački brodovi i avioni imaće svu slobodu prolaska kroz hrvatsko područje.
Na kraju, pokazalo se da ulazak Hrvatske u EU ne da nije rešio teritorijalni spor sa starom članicom Slovenijom, nego je sve dodatno zakomplikovao.
