Naizgled, propagandni ispad holivudskog glumca Morgana Frimana iskočio je iz klišea aktivizma zvezda „fabrike snova“. Politički aktivizam nikad nije bio stran holivudskim zvezdama, ali se on u velikoj većini slučajeva odnosio na unutrašnjopolitičke probleme.
Frimanov spot je, čini se, iskorak ka geopolitičkim temama i izgleda žešće nego slični angažmani iz vremena Hladnog rata. Međutim, scenarista Dimitrije Vojnov, Frimanov spot tumači u unutrašnjopolitičkom ključu.
Sagovornik Sputnjika podseća da je, otkad je Donald Tramp izabran za predsednika SAD, jedan od ključnih argumenata njegovih protivnika bio da su mu Rusi pomogli da dođe na vlast. Vojnov dodaje da je bilo zanimljivo gledati simpatizere Demokratske stranke koji su prethodnih godina bili fokusirani na unutrašnje probleme i pitanja ljudskih prava, kako u situaciji Trampovog izbora insistiraju na tome da je on marioneta Kremlja.
„To je jedan politički refleks koji je dosta svojstven opozicionim simpatizerima u svim zemljama, a to je pronalaženje tačke na kojoj bi se mogli, na neki način, napasti politički protivnici upravo u onome što oni predstavljaju kao svoju najjaču stranu. U tom smislu, mislim da je promena paradigme u napadu na Trampa i njegove navodne veze sa Rusima, meni se čini, vezana i za to da se ta neka tvrda nacionalna politika koju je on obećao, osporava kroz indukovanje toga da je povezan sa Rusijom“, kaže Vojnov.
Prema njegovim rečima, drugi razlog zašto je Rusija, generalno, antipatična u Holivudu je povezan sa pitanjem politike ljudskih prava i prava LGBT zajednice, koja su u vrlo velikom fokusom američkih javnih ličnosti.
Zbog toga je, smatra Vojnov, Rusija jedna od stranih sila sa kojima je Amerika u sukobu, a za koju u američkim liberalnim krugovima postoje vrlo male simpatije. Danas je potpuno očekivano imati nekog ko je veliki Trampov protivnik, a da je istovremeno ta osoba i veliki protivnik Rusije, tako da je ta „ruska karta“ vrlo brzo i vrlo često korišćena od strane javnih ličnosti.
„Smatram da je, u suštini, ovaj spot velikim delom, iako deluje kao da govori o međunarodnim odnosima, zapravo namenjen pritisku na Trampa. Čini mi se da je agresivnost prema Trampu verovatno znak da Demokratska stranka i deo Republikanske partije pokušavaju da naprave impičment i da Tramp, verovatno, ne dočeka kraj ovog mandata. Naravno, sam Tramp lično radi na tome, pošto je njegovo predsednikovanje do sada bilo jako nestabilno, kao što smo imali priliku da vidimo, a ti pritisci se reflektuju i na događaje u svetu“, kaže sagovornik Sputnjika.
Prema njegovim rečima, potpuno je jasno da američki predsednik zbog problema kod kuće, posebno zbog onih koji ga lično pogađaju, a zbog dominantne pozicije SAD u svetu, može biti izvor globalne nestabilnosti.
„Setimo se slučaja Bila Klintona i napada na Jugoslaviju, gde ne moramo nužno povezati Klintonove sa onim istragama i mogućim impičmentom u slučaju Levinski, sa napadom na SRJ, ali definitivno možemo da kažemo da je on u tom periodu bio u poziciji da se više bavi unutrašnjim, pa i svojim ličnim problemima, nego međunarodnim. Pa su to onda preuzeli neki drugi ljudi i to je dovelo do pada moći njegovog ličnog savetnika i predstavnika Ričarda Holbruka, a povećalo moć Medlin Olbrajt i Stejt departmenta i, konačno, uticaj Tonija Blera u celoj toj situaciji. Angažman javnih ličnosti u unutrašnjim pitanjima SAD može da ima i globalne posledice koje mogu biti vrlo tragične“, podseća on.
Vojnov podseća da je kroz istoriju Holivuda bilo jako puno glumaca koji su imali javne nastupe u kojima su ili zastupali ili osporavali stavove državne politike. Tako je Džon Vejn bio poznati antikomunista, a u Drugom svetskom ratu je bio jako angažovan u borbi protiv nacista. S druge strane, Volt Dizni je bio, uoči Drugog svetskog rata, jako tolerantan prema Hitleru.
Čuven je slučaj Marlona Branda koji je poslao devojku iz indijanskog rezervata da primi Oskara umesto njega.
Zanimljiv je i Čarlton Heston koji je prešao ceo jedan ideološki spektar, najpre je bio borac za ljudska prava i marširao je sa borcima za rasnu jednakost tokom šezdesetih godina, da bi devedesetih godina prošlog veka postao član Udruženja američkih vlasnika oružja i održao militantni govor u kojem je rekao rečenicu koja je postala slogan tog udruženja: „Oružje mi možete oduzeti samo preko mene mrtvog“.
U poslednje vreme brojne su javne ličnosti koje su napadale Trampa na ovaj ili onaj način, kaže Vojnov i podseća na čuveni govor Meril Strip na prošlogodišnjoj dodeli Oskara koji je izazvao velike kontroverze.
On dodaje da se proteklih godina svaka manifestacija na kojoj javne ličnosti imaju prilike da govore, posebno one iz Holivuda, pretvara u malu predstavu, odnosno malu stend-ap komediju protiv Trampa. Za razliku od Trampa, Obama je uživao velike simpatije Holivuda, koji je tradicionalno okrenut Demokratskoj stranci.
Interesantno je da su se u periodima kad nije bilo takvih unutrašnjih tenzija u Americi zvezde uglavnom okretale ka humanitarnom radu.
Vojnov ističe da su glumci uvek bili prisutni u raznim vidovima propagande, ali za razliku od filmskih zvezda iz drugih zemalja, istup Morgana Frimana dobio je globalnu pažnju.
„Morgan Friman je globalna zvezda. Druge kinematografije, u krajnjem slučaju, imaju samo lokalne zvezde. Friman je spot snimio na engleskom sa svojim vrlo karakterističnim glasom koji mu je doneo jako puno. U nekoliko navrata je glumio i u delima na biblijske teme, upravo zbog tog glasa. Taj spot nije namenjen samo američkom, nego i globalnom tržištu. Druge kinematografije nemaju takve zvezde koje bi mogle da se obrate globalnom tržištu“, zaključio je Vojnov.
