Centralna banka SAD odlučila je da počne da smanjuje veliki broj portfolio obveznica, a da referentne kamatne stope za sada ostanu nepromenjene, jer američko tržište rada jača, ali inflacija još nije ispod željena dva odsto na godišnjem nivou.
Kako se navodi, Federalne rezerve (FED) će u oktobru početi postepeno da smanjuju svoj portfolio obveznica, vredne 4,5 biliona dolara, kupljenih radi podsticanja ekonomije posle izbijanja svetske finansijske krize 2008. godine. Plan FED-a je da smanji portfolio obveznica kojim dominiraju državne i hipotekarne obveznice, pa će u oktobru na obveznice potrošiti deset milijardi dolara manje nego do sada, da bi u oktobru 2018. godine postigao 50 milijardi dolara manju potrošnju na obveznice.
Prof. dr Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije za Sputnjik kaže da se već duže vreme se priča da će Amerika, odnosno FED, da krene u restriktivnu monetarnu politiku.
„Najviše se nagoveštavalo da će to biti preko podizanja kamatnih stopa, ali kamatna stopa nije jedini instrument monetarne politike. Oni su po svoj prilici rešili da to urade putem operacija na otvorenom tržištu, a to su trgovine sa državnim obveznicama. Dakle, oni su u prethodnom periodu kupovali i na taj način povećavali novčanu masu u opticaju, a sada su rešili da prodaju, odnosno da smanje količinu dolara u opticaju“, objašnjava Grubišić.
Prorektor Finansijskog univerziteta Aleksej Zubec kaže da je reč o tome da vlasti Sjedinjenih Država i FED traže dodatne izvore finansiranja, kako bi kompenzovali deficit američkog budžeta i našli sredstva za finansiranje mnogobrojnih razvojnih programa.
„Značajno je povećan američki državni dug, pa će se finansiranjem, odnosno kupovinom hartija od vrednosti od strane inostranih firmi i institucija, ali i domaćih kupaca, doći do sredstava za programe koje Tramp želi da realizuje. Ta informacija je bitna za nas, jer ako obim državnog duga raste brže nego broj investitora koji bi hteli da ulože novac u američku ekonomiju, onda može da dođe u pitanje stabilnost ogromne količine finansijskih instrumenata, odnosno hartija od vrednosti koje je izdao američki trezor“, napominje Zubec.
Kako kaže, broj potencijalnih kupaca može biti manji od količine hartija od vrednosti koje američke vlasti tek imaju nameru da emituju.
„Drugim rečima, može doći do disbalansa na finansijskim tržištima što bi moglo da udari na čitavu piramidu državnog duga. Trebalo bi se setiti da u ovom trenutku visina duga američkih vlasti iznosi više od 100 odsto BDP-a, a uz posredne obaveze to može biti i više od 100 odsto, tačnije pominje se čak do 200 odsto sumarnog duga“, upozorava Zubec.
Prema njegovim rečima, prevelika emisija obveznica mogla bi da dovede do sumnje u čitav američki finansijski sistem i svi ljudi koji novac čuvaju tako što ga ulažu u američke obveznice, taj novac bi mogli da izgube.
„Jednostavno, došlo bi do gubitka vrednosti tog duga. Ne zaboravimo da Rusija takođe deo svog novca čuva na taj način, odnosno da je ruska država, preko Ministarstva finansija, kupila oko 100 milijardi dolara američkih hartija od vrednosti. Dakle, preterano povećanje obima dugovanja moglo bi da predstavlja udar na čitav finansijski sistem, jer se on u velikoj meri oslanja na američki državni dug, američke hartije od vrednosti koje je emitovala država, odnosno američki trezor. Glavna opasnost je dakle prevelika emisija obveznica, što bi moglo da dovede do pada cene američkog državnog duga na svetskom tržištu“, kategoričan je Zubec.
Profesor Grubišić podseća da je Amerika od 2008. godine vodila ekspanzivnu monetarnu politiku, kako bi oporavila privredu. Očigledno je, kaže, da sada imaju stabilnije znake oporavka, pa su procenili da je trenutak da se krene u malo restriktivniju monetarnu politiku, odnosno da malo „ukoče“ rast privrede, s obzirom na to da se za rast privrede vezuju i inflatorna očekivanja.
„Ti potezi Amerike za Srbiju nisu od velikog značaja, jer mi devizni kurs posmatramo kroz evro-dinar. Međutim, treba pratiti kako će druge centralne banke reagovati jer to u budućnosti može da utiče na jačinu dolara, odnosno da malo promeni odnos dolara prema drugim glavnim valutama. Naravno, ono što nas najviše zanima je reakcija Evropske centralne banke, ali mislim da svakako možemo da očekujemo da SAD, budući da ovo sa obveznicama treba shvatiti kao najavu restriktivnije monetarne politike, u narednom periodu pređu i na podizanje referentnih kamatnih stopa, što su zapravo tržišta i očekivala“, kaže Grubišić.
On dodaje da treba pratiti dalji razvoj situacije i ono što bi drugi veliki igrači, odnosno centralne banke, mogli da urade kao odgovor na poteze Amerike.
„Evropska centralna banka ima referentnu kamatnu stopu u negativnoj zoni, minus 0,2, i takođe značajno kupuje obveznice i upumpava novac, odnosno povećava svakog meseca količinu evra u opticaju. Možda će i oni početi da preokreću trend, bilo preko obveznica kao što je to uradio FED, a možda i blagim podizanjem kamatne stope, ali u svakom slučaju treba sačekati da se ova vest malo ’ohladi‘ i videti kakvu će procenu doneti ECB, jer oni prevashodno gledaju svoju privredu i prognoze po pitanju inflacije i ovih odnosa“, zaključuje Grubišić za Sputnjik.
