Uprava američkih Federalnih rezervi povećala je referentnu kamatnu stopu drugi put za tri meseca, i to za 25 baznih poena na raspon od 0,75 do 1,0 odsto.
„Zabeležili smo ekonomski napredak u poslednjih nekoliko meseci, baš onakav kakav smo predvideli“, obrazložila je predsednica američke centralne banke Dženet Jelen i najavila da će ove godine još dva puta podići kamatu i još tri puta u 2018. godini. Prošle godine FED je samo jednom povećao referentnu kamatu.
Da li će se odluka FED-a, ali i najavljeno dalje povećavanje referentne kamatne stope odraziti pre svega na naš dug u dolarima koji čini trećinu ukupnog, i na monetarnu i fiskalnu politiku?
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković za Sputnjik kaže da je najnovije FED-ovo povećanje osnovne kamatne stope bilo očekivano od strane gotovo svih tržišnih učesnika i da ne predstavlja iznenađenje.
„Uzimajući to u obzir, ovakva odluka FED-a je već bila uračunata u cene finansijske aktive na globalnim tržištima. Ipak, s obzirom na to da su pojedini tržišni učesnici očekivali jasniji signal o budućoj dinamici i većem povećanju kamatnih stopa FED-a, odnosno četiri povećanja umesto tri u 2017. godini, tržišta su reagovala u vidu slabljenja dolara i pada prinosa na američke državne obveznice“, navela je Tabakavićeva.
Ona je gotovo kao izvesno ocenila da se ekonomija SAD oporavlja i da dobri makroekonomski rezultati govore u prilog daljem povećanju kamatnih stopa FED-a. To bi, kako smatra, moglo da utiče na globalne tokove kapitala u smislu povećane zainteresovanosti za ulaganje u američke obveznice.
To poboljšanje globalnih perspektiva rasta nije bez uticaja na kretanja u našoj zemlji.
Uz jačanje domaćeg makroekonomskog ambijenta i postignutu monetarnu, finansijsku i politička stabilnost, ono utiče na rast atraktivnosti hartija od vrednosti Republike Srbije, kaže guverner NBS.
Po oceni Tabakovićeve, realno je očekivati da bi to trebalo da doprinese i većoj otpornosti domaće ekonomije i finansijskog tržišta na šokove iz međunarodnog okruženja.
Na pitanje koliko će jačanje dolara optereti srpski dug, čelnica NBS-a kaže da stanje javnog duga u dolarima jeste podložno volatilnosti, promenljivosti kursa dolara prema evru. „Međutim, ne prepuštajući ništa slučaju, smanjenje izloženosti javnog duga kolebanju stranih valuta je tema na kojoj Vlada i NBS već predano rade. Doprinos većoj otpornosti domaćeg tržišta na spoljne uticaje već je primetan kroz postignuto poboljšanje strukture investitora u domaće hartije od vrednosti. Sada imamo veći broj kvalitetnih i dugoročno orjentisanih ulagača, a ubuduće očekujemo da ih bude sve više“, naglasila je Tabakovićeva za Sputnjik.
Narodna banka Srbije će, dodala je ona, i dalje aktivno i pažljivo pratiti uticaje svih potencijalnih faktora na domaće devizno tržište i nastojaće da obezbedi normalno funkcionisanje deviznog tržišta i relativnu stabilnost deviznog kursa.
Merilo zdravlja privrede — bruto-domaći proizvod, i dalje je u SAD ispod nivoa koji karateriše zdravu ekonomiju. U skladu sa tim je bilo i umereno povećanje referentne kamatne stope FED-a, kako u decembru 2015. godine, tako i decembru 2016. godine. I ovo sada je i dalje veoma nisko po istorijskim standardima, konstatovala je američka novinska agencija AP. Zvaničnici ove i naredne godine očekuju privredni rast od 2,1 posto, dok u 2019. predviđaju usporavanje rasta na 1,9 procenata.
Šta se s obzirom na to, ali i na najavu češćeg podizanja osnovne kamatne stope može očekivati u narednom periodu u Evropi, ali i Kini drugoj ekonomiji sveta?
Po oceni direktora u Ekonomskom institutu, analitičara Ivana Nikolića, Evropa ne napreduje tako dobro kao američka ekonomija
On za Sputnjik objašnjava da je podizanje osnovne kamatne stope omogućio dobar rezultat američke ekonomije prvenstveno u pogledu visoke zaposlenosti. Stopa nezaposlenosti je ispod prirodnog nivoa od 4,8 odsto, što je granica. S druge strane, inflacija je u usponu, oko ciljanih dva odsto i nema više razloga da se više drži niska kamatna stopa.
„Ali i Evropi raste inflacija i gotovo da već ulazimo u momenat kada će se ozbiljnije preispitivati čak i monetarna politika Evropske centralne banke. Ali o tom potom“, kaže Nikolić. Prognoze su nezahvalne.
Jeste da inflacija raste, ali to se može pripisati nekim kratkoročnim faktorima, napominje on, podsećajući da dinamika ekonomske aktivnosti nije dobra.
„U nekoj perspektivi potpuno je neizvesno izvoditi neke srednjoročne zaključke u pogledu stanja evropske ekonomije, da li će ona preživeti u ovom obliku. Tek sada je u Britaniji doneta i formalna odluka o izlasku iz EU. Videćemo šta će se tu dešavati. Imamo trzavice na Balkanu, ova godina je izborna za mnoge bitne zemlje EU, videćemo hoće li doći do neke političke promene. Sve je to otvoreno pitanje i, manje-više može imati efekte na ekonomiju. U kojoj meri, to je potpuno neizvesno“, objašnjava Nikolić zašto je svaka prognoza rizična.
Jedino se može definitivno zaključiti da su u smislu neke perspektive u ovoj godini stvari izvesnije, ili na prvi pogled bolje u Americi nego u EU. Tako i politika koju vodi FED u ovom trenutku oslonjena je na zdravije argumente u odnosu na evropsku, smatra on.
Šta će odluka FED-a doneti u odnosima Amerike i Kine, između kojih već neko vreme traje valutni rat. SAD insistiraju na jačanju juana zbog toga što je Kina najveći izvoznik u Ameriku, koja upravo sa Kinom ima najveći trgovinski deficit.
Odgovarajući na to pitanje, Nikolić kaže da je sa novom američkom administracijom neočekivano došlo do priličnog zaoštravanja odnosa i trzavica. Upravo zato se, dodaje, ne može sada reći kako će se stvari odvijati.
Podseća da će u oktobru zasedati KP Kine, gde će biti donete odluke bitne za naredni petogodišnji period. Moraćemo da sačekamo još neko vreme da se razbistri taj odnos između Kine i Amerike, kaže za Sputnjik Nikolić, ocenivši da su konfrontacije koje su postojale u ekonomskoj sferi sada u drugom planu u odnosu na političke trzavice.
A na šta u takvim okolnostima može da računa Rusija?
Analitičar Agencije za finansijsko-ekonomske analize (FINEK) Mihail Beljajev kaže za Sputnjik da nije pristalica teorije da kamatna stopa Federalnih rezervi SAD direktno utiče na rublju.
„Rublja pre svega zavisi od stanja u domaćoj ekonomiji. Sada postoje očigledne naznake oporavka ruske ekonomije, i to pozitivno utiče na vrednost ruske valute. Rekao bih da postoji veliki broj sporednih faktora, stoga je povećanje kamatne stope mnogo važnije za analitičare nego za one od koga zavisi situacija u ekonomiji“, kaže Beljajev.
On dodaje da ne bi trebalo zanemariti psihološki faktor, koje ipak utiče na celokupnu sliku, pošto postoji određena tradicija povezivanja dinamike rublje i cene nafte sa jedne strane i kamatne stope FED-a sa druge strane.
Na pitanje, kako tumači činjenicu da je i prošlog puta povećanje kamatne stope uticalo na vrednost rublje i nafte, stručnjak kaže da kamatna stopa FED-a sada više utiče na cenu nafte, nego na rublju.
„Mada mnogi eksperti to ne žele da priznaju, rublja sada manje zavisi od stanja na tržištu ’crnog zlata‘ nego ranije. Situacija se postepeno menja, ruska ekonomija, iako je i dalje u problemima, postepeno se oporavlja, i na taj način se smanjuje broj spoljnih faktora koji ozbiljno utiču na nacionalnu valutu“, kaže ruski ekonomski analitičar za Sputnjik.
