Predsednik SAD se trudi koliko može da izbegava mikrobe, naročito one koji se prenose dodirom, pa i rukovanjem. To je veliki problem za Trampa, jer, prema proceni „Njujorkera“, američki predsednik se tokom samo jedne godine rukuje sa više od 65.000 ljudi.
Da li se u tome krije i razlog zašto Tramp nije hteo da se rukuje sa srpskim ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem tokom njihovog neformalnog susreta u Njujorku?
Sam Tramp je svojevremeno čin rukovanja čak nazvao „varvarskim“, pa je rekao da prilikom svakog rukovanja ima osećaj da upravo dobija grip i „razne druge stvari“.
Naučnici kažu da Trampov strah nije sasvim neopravdan. Američki žurnal za kontrolu infekcija preporučio je u izveštaju iz 2014. godine da se rukovanje iz higijenskih razloga zameni sudaranjem stisnutih šaka.
Britanski biolozi su utvrdili da se „bacanjem koske“ prenosi dvostruko manje mikroorganizama nego rukovanjem.
Ali, u kom trenutku zdrav strah prerasta u germafobiju „predsedničkog nivoa“?
„To je veoma zanimljivo pitanje“, kaže profesor psihologije Majkl Kirios, stručnjak za opsesivno-kompulsivne poremećaje sa australijskog Nacionalnog univerziteta u Kanberi.
Prema njegovom mišljenju, germafobija je najčešće povezana sa opsesivno-kompulsivnim poremećajima, naročito ako počne da utiče na nečiji posao ili društveni život.
Predsednik SAD Donald Tramp navodno izbegava da pritisne dugme u liftu za prizemlje, jer se ono najčešće dodiruje.
On je o svom neobičnom strahu govorio u knjizi „Umetnost povratka“ (Art of Comeback) iz 1997. godine.
„Jedno od prokletstava američkog društva jeste jednostavno rukovanje, a što je čovek uspešniji i poznatiji, ovaj užasni običaj postaje sve gori. Ja sam totalni frik kada je reč o čistoći ruku. Mnogo se bolje osećam kada temeljno operem ruke, a to činim što je češće moguće.