Inicijativa za reformu Ujedinjenih nacija koju je izneo američki predsednik Donald Tramp, prema tumačenju diplomate Vladislava Jovanovića, uklapa se u opštu sliku američkog pogleda na tu organizaciju, tim pre što kod Amerike sad, kao i posle Hladnog rata, postoji želja za što slobodnijim rukama. Te ruke su, dodaje taj diplomata, počele da bivaju manje slobodne kad su se pojavili novi centri moći — Rusija, Kina, BRIKS.
Organizacija koja je sprečila Treći svetski rat
Dok je trajao Hladni rat, podseća Jovanović, sve strane su imale potrebu za UN, ali njegovim završetkom Amerikancima nije bio potreban arbitar u svetskim poslovima, već su UN više doživljavali kao neku vrstu tereta na nogama i prepuštali su se samostalnim akcijama, ne obazirući se na UN. Tim pre što su oduvek smatrali tu glomaznu svetsku organizaciju previše trošadžijskom i stalno su je podsećali na potrebu veće štednje, pa su jedno vreme i zakidali na svom delu budžetiranja, nekoliko godina nisu uopšte bilo šta plaćali i tako dalje.
„Najava predsednika Trampa znači tradicionalno kritikovanje UN, ali ostaje nejasno kako novi predsednik zamišlja da bi Amerika mogla da nastavi tu politiku vodeće nacije, a da se istovremeno Ujedinjenim nacijama ne služi i kao sredstvom u trenucima teškoća“, napominje Jovanović.
Sa druge strane, Dmitrij Žuravljov, direktor moskovskog Instituta za regionalne problem, kaže za Sputnjik da ga je najviše zainteresovala forma, odnosno to u kakvom je obliku Tramp izneo predlog reformi UN.
„To je deklaracija uz brojne deklarativne predloge. A drugo, interesantan je oblik poziva: ’Ako se slažete sa mnom, onda dođite‘. To nije uobičajen manir komunikacije unutar UN, jer da je sve do sada tako funkcionisalo, ta bi se organizacija odavno raspala. Konkretno, mislim na period posle rata, krajem četrdesetih godina kad su razlike između SAD i SSSR bile toliko izražene da su upravo mehanizmi UN sprečili izbijanje Trećeg svetskog rata“, podvlači Žuravljov za Sputnjik.
Reforma UN je sa jedne strane potrebna i sa tim se i Rusija slaže, dodaje on, ali kao i Jovanović konstatuje da je pitanje kako to učiniti.
„UN je mehanizam balansa između super-država, to je mehanizam koji smo nasledili iz vremena dvopolarnog sveta. SAD su same sebe ubedile da je svet sad jednopolaran i postavljaju se kao da su UN neki relikt iz prošlosti i da je to mehanizam u okviru kojeg su oni ne samo glavni, već i jedini. To nije počelo od Trampa, jer on je zapravo čovek kom politika nije bliska i on sve svoje izjave daje u otvorenijem obliku. Ali ideja o reformama unutar UN postoji odavno i nju su razmatrali i Trampovi prethodnici“, podseća Žuravljov.
Ako uzmemo u obzir da je porastao uticaj određenih zemalja možda bi, sugeriše on, trebalo razmisliti o reformi broja stalnih članica SB, na primer, o statusu Nemačke koja je svojevremeno kao zemlja koja je izgubila i koja inicijalno i nije bila članica UN.
„Ako sad počnemo da razmišljamo o izmeni sastava, sutra će se pojaviti neka druga država i reći: ’A po čemu sam ja to lošija, pa ne mogu ja da budem u klubu izabranih?‘. Na primer, ako bi Indija postala stalna članica SB, odmah bi se pobunio Pakistan i tražio isto i tako dalje“, rezonuje Žuravljov.
Ta lavina, kad bi bila pokrenuta, ne bi imala kraja, jer Žuravljov smatra da bi se pojavila neka država koja bi sa nekom trećom zemljom bila u lošim odnosima. Sa druge strane, ističe on, postojeći stabilni sistem UN ima mnogo svojih nedostataka, i birokratskih i mnogih drugih.
„Glavna prednost je opet ta ista stabilnost koja ne dozvoljava da se dovode u pitanje osnovni postulati UN. A ako bi došlo do razmatranja i tih osnovnih principa i osnivačkih akata, onda će verovatno doći i do gašenja organizacije“, upozorava direktor moskovskog Instituta za regionalne probleme.
Ne verujem, tvrdi on, da će do reforme doći. Jedine odluke koje imaju obavezujuću snagu jesu odluke SB, a Rusija u okviru tog tela ima pravo veta.
Nema reforme ni nove organizacije
„Druga je stvar to što SAD mogu u znak revolta da formiraju neku novu organizaciju bez nas. Ali Rusija ni do sada nije bila u UN zato što nas bezgranično vole, već zato što bez nas mnogi problemi jednostavno ne mogu da budu rešeni. Zato bi ta neka nova organizacija samo bila duplikat nečega što već postoji, ali taj duplikat bi bio nešto poput prazne forme bez sadržaja“, zaključuje Žuravljov.
„Mi, ujedinjeni narodi, odlučni smo da sačuvamo buduća pokolenja od užasa rata, koji je dva puta u toku našeg života doneo čovečanstvu neopisive patnje, i da potvrdimo veru u osnovna prava čoveka, u dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, u ravnopravnost muškarca i žene, velikih i malih naroda. Odlučni smo da stvorimo uslove pod kojima bi se održali prava i poštovanje obaveza koje nastaju iz ugovora i drugih izvora međunarodnog prava, te da radimo na postizanju društvenog napretka i boljih životnih uslova u sve većoj slobodi.“
Prethodni citat stoji u uvodnom delu teksta Povelje UN, usvojene na konferenciji predstavnika pedeset zemalja u San Francisku 1945. godine. Posle 70 godina, za govornicom te organizacije ruski predsednik Vladimir Putin septembra 2015. reče kako su pokušaji da se uzdrma autoritet i legitimnost UN krajnje opasni.
„To može da dovede do rušenja čitave arhitekture međunarodnih odnosa. Tada nam zaista neće preostati nikakva pravila, osim prava jačeg“, konstatovao je tada predsednik Rusije.
Želje dvojice predsednika, prema rezonu Vladislava Jovanovića, mogu se nekako susresti i može se naći neki najmanji zajednički sadržalac, ali to nije izvesno.
Zajednički sadržalac Trampa i Putina
Govor predsednika Putina odnosio se, podseća Jovanović, pre svega na odnos Amerike prema UN posle Hladnog rata kad je ona postala jedini gospodar svetske situacije, kad se nije obazirala ni na koga i kad je devalvirala je ulogu UN.
I sa pravom je, naglašava Jovanović, tada predočeno da su sa popravljanjem opšte slike sveta, u smislu njegove veće policentričnosti, UN nezamenjive i da ih treba reformisati i ojačati kako bi se izbegle krajnosti u vođenju politika pojedinih zemalja.
„A da li će Tramp to uzeti kao neku vrstu drugog imena za potrebu jačanja odnosa između Amerike i Rusije, što ne želi da kaže tako direktno, ili će i ovoga puta da se zadrži na dosadašnjim frazama Amerike u odnosu na UN, to ostaje da se vidi. Ali čini se da i on ima potrebu da učini neki iskorak u pravcu drugačije slike sveta koja se već afirmisala, a da ne dâ povoda drugima u svojoj zemlji da ga za to unapred optužuju. Hoće li naći tu osetljivu formulaciju da zadovolji i vuka i ovcu to ćemo videti“, skeptičan je Jovanović.
