Sirija je pre rata bila sekularna zemlja u kojoj je sloboda veroispovesti bila zagarantovana. Osim toga, ova nekada dvadesetdvomilionska nacija imala je razvijenu privredu i poljoprivredu, besplatno školstvo i zdravstvo i, što je najvažnije, građani su živeli u miru. Potom su na scenu stupili teroristi, koji su želeli da stvore drugačije društvo, zasnovano na načelima verske netrpeljivosti i terora.
O tome su u emisiji „Na nišanu Miroslava Lazanskog“ govorili doktor Jaser Havari i novinar Stanoje Jovanović.
Havari je pedijatar koji je studirao u Beogradu i ostao da živi u našoj zemlji. Više od tri decenije pedijatar je u domu zdravlja u beogradskom naselju Žarkovo. Kraj rata je, kaže Havari, blizu.
„Sve strane koje su se umešale u rat otkrile su ciljeve, a sirijski narod je dosta inteligentan i shvatio je ko iza čega stoji. Pretpostavljam da će kraj rata biti vrlo brzo“, kaže on.
DAEŠ kontroliše još samo pustinju, a jedini grad koji drži u svojim rukama je Raka, koju je ta teroristička organizacija proglasila za svoju prestonicu. DAEŠ može i dalje da postoji, ali ceo svet sada zna o kome se radi, da nemaju veze sa islamom, jer na prvom mestu ubijaju muslimane, kaže Havari.
Novinar i publicista Stanoje Jovanović autor je monografije o predratnoj Siriji, kada je Sirija, kako kaže, bila lepa i srećna zemlja sa 22 miliona stanovnika. Kada je sa delegacijom srpskih novinara posetio Siriju nije ni slutio, kaže, šta će se desiti. Prema Stanojevićevim rečima, građanski rat u Siriji nastavak je Arapskog proleća, niza obojenih revolucija u arapskim zemljama.
„Ja ću reći jednu Gadafijevu izjavu, ne znam koliko je poznata. On je za neke zapadne zemlje rekao da više brinu o ljudskim pravima nego o ljudskim životima. Mislim da je to velika istina i da su propaganda, medijski rat, trgovina oružjem i tako dalje, uticali da se u Siriji dogodi ovo što se dogodilo“, kaže Jovanović.
Sirija je pre rata bila primer verske tolerancije. Havari navodi primer džamije i crkve u Homsu koje dele isto dvorište, a Jovanović navodi primer Džamije Omajada u Damasku, gde se čuva glava svetog Jovana Krstitelja, a jedan od minareta te džamije nosi ime Isusa Hrista.
Prema Havarijevim rečima, u Siriji ne postoji verska netrpeljivost, osim ako nije uvezena spolja. Sirijski narod nije netrpeljiv, kaže on. Verske podele ne postoje, svi idu u iste škole, žive u istim zgradama, dele isti život, kaže Havari.
„Sirija je primer za ceo svet za versku toleranciju. Ovo što se sada dešava nametnuto je sirijskom narodu. Sirija je tolerantna zemlja. Svako može da veruje u šta hoće, ali svi smo Sirijci i volimo našu zemlju“, kaže Havari.
Građanski rat u Siriji je, prema Havarijevim rečima, preslikani rat u bivšoj Jugoslaviji.
Jovanović, govoreći o svoje dve posete Siriji, priča o gostoprimstvu Sirijaca, a o verskoj toleranciji navodi primer da se Božić i Uskrs nalaze u kalendaru državnih praznika Sirije.
Da nije bilo ruske vojne pomoći, teroristi bi ušli u Damask, kaže Havari.
„To što je Rusija pomogla, ima veliku zahvalnost sirijskog naroda. Da Rusija, Iran i još neke zemlje nisu stale uz nas, bilo bi još mnogo gore. Nusra front, DAEŠ i drugi svašta su radili u Siriji. Ljude su klali i ubijali po kućama. Nadam se da će svemu tome doći kraj, pošto je narod i sam shvatio da je interes stranih sila da rasturaju Siriju“, kaže Havari.
